Banka života Svaki dan, u zoru …otvara se tiha banka.86.400 sekundi –poklon … bez kamata … bez potvrde o dugu. Možeš ih protraćiti …ili uložiti –u ljubav … smeh … tišinu … ili delo. Ne može se sačuvati. Ne može se pozajmiti.Samo danas. Samo sad. Samo jednom. Bogatstvo nije u zlatu …već u pogledu …u reči

Човек који је Одбио да Лежи Кажу да је живот најбољи тренер — не зато што нас учи нежно, већ зато што нас нокаутира кад год заборавимо колико смо јаки. И баш као у рингу, није важно колико пута паднеш, већ шта урадиш у секунди кад ти се лице залепи за под, а у ушима

Клупа у грудима у човеку који је личио на сваког од нас, живела су два духа. Нису били ни анђели ни демони, већ нешто много ближе — две истине које се сваки дан сударају у људском срцу. Први дух био је тих, као снег што пада ноћу. Носио је књигу, мир и стрпљење. Кад би

   Велики Гуру Мотивације – Продавци Магле на Делу  На сцени је Гуру Велики, мотивациони тренер, 128 килограма чисте харизме (и мало вишка око струка). На глави капа са натписом “Буди свој херој”, на себи мајица са цитатом “Снови су бесплатни, ал’ успех је скупоцени!” (коју је наручио са АлиЕкспреса за 3,99€). Сала је пуна,

тишина у којој тражимо смисао Пре него што је човек научио да говори, вероватно је већ умео да се пита. А међу првим питањима, негде у страху од мрака и у чуду пред светлошћу, родило се и оно: ко управља свим овим? Од тада до данас мењале су се речи, имена, књиге и тумачења, али

Priča o Čoveku koji je verovao da bira sam Kažu da čovek svakog trenutka vidi svet, ali ga nikad ne vidi celog.Njegov mozak, tih i neumoran, proguta stotine miliona delića informacija u sekundi. Boje, tonove, sećanja, strahove, mirise, prošlost i slutnje budućnosti.A njemu… njemu ostane samo mrvica.Ona se zove osećaj.Intuicija.Onaj tihi glas koji odgovori pre

Tri dana koja su trajala čitav životdva kuma, Davor i Darko. Od malena zajedno: iste klupe, iste tuče, isti snovi. Kad god bi neko pitao ko im je najbliži na svetu, obojica bi bez razmišljanja rekli: „Moj kum.“ Takvo je to bilo prijateljstvo, od onih za koje ljudi kažu: „To se rađa jednom u sto

Stranica Se Ne Vraća Upravo pročitano?Zatvori tu knjigu, druže…To što si video – već je umrlo.I ne pravi se da nije. To je prošlost.To ti je fleka na majici koju si već oprao.Mrlja ostala.Ti gledaš… pereš opet…Ali sranje ostaje. Ne pokušavaj da vratiš vreme.Šta si ti, Magia sa ručnim satom?Ajde molim te.Neće te vreme slušati’,ti

Putnik koji nikome nije pripadao Voz je kasno uveče ulazio u stanicu, kao brod koji se probija kroz tamu. Putnik je sedeo kraj prozora i posmatrao svetla grada koji je nekada poznavao. Nije se vraćao — samo je prolazio. Ponekad je tako lakše. U tom gradu ostala je jedna uspomena koja je još uvek bolela.

Радионица Ума. млади занатлија по имену Радован. За разлику од осталих мештана, који су радили у ковачницама, млиновима и на пољима, Радован је имао једну необичну радионицу — радионицу у свом уму. Сваког јутра, пре него што би изашао из куће, он би се на тренутак зауставио, затворио очи и ушао у ту невидљиву радионицу.

Радионица од светлости У једном граду постојала је необична кућа без прозора. Њени становници су говорили да унутра живи човек који прави највредније ствари на свету — али нико никада није видео шта он то прави. Једног дана, радознали дечак пришао је кући и тихо покуцао. Врата су се отворила, а на прагу се појавио

Ћеркин стан, мој терен: Операција “Лекција из хаоса”Било је то једно лето, врућина да ти мозак прокључа, кад ми ћеркаона моја мала принцеза (сада већ озбиљна жена са озбиљним годишњим одмором), дође и рече:„Тата, идем на море, молим те, припази ми на стан. Само заливај цвеће, провери пошту, знаш, стандардна ствар.“„Наравно, ћерко,“ кажем ја, са