Jednog sunčanog jutra, na obali Dunava kod malog Vojvođanskog sela, bogati biznismen u skupom odelu šetao je plažom. Ugledao je ribara koji je upravo izvukao čamac na pesak, seo pored njega i lenjo pušio lulu, gledajući talase. Biznismen priđe i upita ga:– Zašto si već završio ribolov? Sunce je tek izašlo, mogao bi da uloviš

Kad se Drugovi ponovo sudare Bog je rasuo bisere po svetu i rekao:„Neka se traže.“ I zato su se neki rodili blizu, a završili daleko. Neki su ostali isti, a neki se izlomili kao brodovi na steni. Ali pravi biser ne nestaje – samo čeka trenutak da ponovo zasija.  čovek koji nije imao korenje u

„Генерација: Упутство за преживљавање“ Смех, сузе и сарказам кроз епохе које нису питале да ли смо спремни. сведок, учесник, и хроничар једног лудила.  рођен у времену кад се „будућност“ писала великим словом, а „слобода“ малим. Одрастао уз радио, касете и редове за уље. Преживео распад, ратове, реформе, и дигиталну револуцију – све то уз дозу

Ulazim u sobu. Svetlo je ugašeno, vidi se koliko dopire spolja, neki je sumrak i koliko obasjava svetlo iz hodnika. Ona sedi na podu i boji bojanku. Ima 4 ili 5 godina. „Kaži mi Zoko, šta ti želiš? Zašto to kriješ od mene?“ „Ništa…“ – odgovara polako, glasom koji ti stegne srce. Priđem joj i

Nisi ni za šta. Šta si to obukla? Na šta to liči? Poštuj ono što ti se pruža. To su bile najčešće rečenice moje majke. Nikada nisam želela da budem kao ona. Ništa joj nisam govorila, nisam joj se poveravala.  Sećam se, kada sam dobila prvu menstruaciju, stavila sam neki njen uložak kako sam najbolje

Preponosan sam na tebe. Iako si u toku ove godine naleteo na mnogo izazova, sve si ih uspešno prevazišao i krenuo dalje. Neki su poklekli pred tim izazovima i predali im se ali ti – ti si nastavio da gaziš u inat i uprkos njima. Iako možda nisi imao mnogo uspeha na ljubavnom i finansijskom

Obično ljudi u nekom tremutku svog života shvate vrlo važnu istinu. Shvate da to što su besni nije bilo do rijalitija i muzike, već do njihovih loših navika. Da to što su bili tužni nije bilo do mrtvih, već do pojedinih koji su i dalje među živima a crpe im energiju. Da to što jure

Umoran sam. Umoran, ponovio je, ovaj put tiho. Znao je da nema ko da ga čuje. Zujalo mu je u ušima. Voleo je tišinu u svom stanu ali ovaj put mu je ona delovala zastrašujuće. Tišina u trenu njegov umorni duh transformiše. Otvorio je frižider kako bi se rashladio flaširanom vodom ali je u desnom

Zašto baš ovaj naziv bloga? Naime, ovo je ideja koja mi je došla još pre skoro pet, šest godina ali sam ja padajući na poznate izgovore – moraš da znaš nišu, ciljnu grupu, da platiš sajt hiljadu evra, dizajnera isto i sl., odlagala bavljenje ovom idejom. Ali ovog leta sam se našla u izobilju slobodnog

Imam tu jednu komšinicu, koja je pre nego što su se doselili u stan do nas bila samo majka mog drugara iz jaslica, potom iz razreda. Nakon završetka osnovne škole, doselila se sa svoja dva sina u stan do našeg. Bio je to period kada je moj otac bio nasilan skoro svaki dan. Ako nije

1. poglavlje Od svih stvari koje sam u životu tražila, najčešće sam nalazila izgovore i s lakoćom ih prihvatala raširenih ruku. Mirila sam se s tim kad sam sama sebi, na taj način, dozvoljavala da ne radim mnogo toga. Mislila sam da je to spas, da sam se spasila stvari koji zahtevaju napor, istrajnost, trud

Sedim tako i razmišljam o tome koliko se ljudi zaista ne trude da pronađu razloge zbog kojih bi trebalo da budu zahvalni i srećni u svom životu. Koliko u stvari ovakav nacin brzog i digitalizovanog života umanjuje vrednost pravih razloga za sreću. Preokupirani smo željom za stapanjem u nekakav isti obrazac ponašanja koji je navodno