Jutro je davno svanulo, kasno se budim i ustajem u praznom stanu. Misli me vode i dok nemirno spuštam polupopijenu čašu čaja na kuhinjski pult, noge mi već lete ka tavanu. Kroz more kutija, albuma i kofera provlačim se do kraja. I dok mi svaka stvar budi buru sećanja, nijedno ne nadmašuje sećanje koje si

Usamnjena soba. Prazan krevet. Svira radio, Betoven. Polumrak, polujeza. Otvorena terasa. Lenja sam, smrzavam se, ali me mrzi da ustanem.Protežem ruke do fotelje i sa naslona grabim džemper. Stojao je kao knedla u grlu na fotelji u ćošku sobe. Volela sam ga, sa osmehom ga nosila. A sada je danima zaobilažen, taj džemper i sa njim

Njen iznamnjen stan Ona u kadi Mrak Jedva 2 sveće gore FKJ live mix svira Lavanda Cigara Otvoren prozor Sove Ptice Spokoj   On ulazi Piša Pušta vodu Odlazi spokoj Ćutke, pere ruke Ljubi je u čelo Pogleda je u oči Nasmeje se Ona kao zamrzla Ne reaguje On izlazi Vraća se Seda na ivicu

1.Kako je sve počelo *Anastasija* Dosadilo mi je da u velikom četvorosobnom stanu živim sama.Da se razumemo, nisam nimalo bogata ali sam ga dobila u nasleđe.Došla sam u naš glavni grad pre godinu dana za koju se svašta izdešavalo.Živela sam kod jedne divne gospođe kojoj sam oko svega pomagala.Na kraju mi je ostavila stan koji

U jednom banatskom selu, vrlo neobičnog naziva, kod Opova, živela je tročlana porodica Marić. Preci su im se nastanili u tom selu još u 16.veku kad je bila Velika seoba Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića. Nepoznato je bilo odakle im potiču koreni; nagađalo se, istraživalo, raspitivalo, ali niko ništa doznao nije. Marići su bili

Nedavno sam pročitala, da čovek ne može da otkrije novo more, ako nema hrabrosti da iz vida izgubi obalu. Kao da mi je tog trenutka neko lupio šamar. Bila je to realnost. Shvatila sam u sekundi suštinu života. Ako želimo da otkrijemo novu kulturu, moramo iz vida izgubiti svoju zemlju. Da bi upoznali nove ljude,

Čuvajte se ljubavi, jer je ponekad zla, pazite se njenih čari,  jer ponekad sve uzme, a malo sreće da.  Čuvajte se ljubavi, jer je nekad silna i važna, a ponekad bude bolna, kad trebala je biti snažna. Čuvajte se ljubavi, i kada je nema, jer ponekad iz peska iskoči, pazite se, jer se nekad krije,

Priča počinje 1830. godine kada se udaje Amalijina kćer Jane jedinica i zatraži od majke da joj još jednom ispriča svoju avanturu iz mlađih dana… Naime, ranijih godina 19-tog stoljeća, u doba dok su još grofovi vladali zemljama, u samom jugu Paname smjestilo se imanje zvano San Carlos na kojem su vladali grofovska obitelj Martinez

Први пут, или можда већ хиљадити остајем нема кад треба да те опишем људима. Не знам шта о теби да кажем, а да не буде премало. Посебна си. Неискварена и пуна љубави. Далека, али најближа мом срцу. Ти си моја зелена боја, моје пролеће у сред зиме. Грлим ти душу и грлиш ме душом, разумемо

Kada odeš pašće zvezde I sa njima nebo sklopiće oči. Kada odeš sakupljaću uzdahe na ulici ispod majske mesečine. Kada odeš lutaću u noći tražeći tvoj lik kroz senke užurbanih prolaznika. Kada odeš ja ću i dalje biti tu i moja senka i moje srce pratiće te gde god da si. Znam biće mnogo teško,

Popodne je bilo suncem obasjano. Zlatila su se lišća i plodovi se zarumeneli. Ni daška vetra u gradu. Marina se slobodno kretala ulicama i razgledala izloge. Dunavska ulica je svima bila privlačna zbog svoje raznolikosti. Svaka je zgrada bila drugačije obojena i u svakoj se zgradi nešto drugo nalazilo. Reklo bi se, da podsećaju na

Te večeri, mesec je neobično pažljivo motrio na grad. Njegove duge trepavice spuštale su se do svežih bara i tamo ljubile svoj odraz, a sjaj njegovih zenica dopirao je i do najzabačenijih ulica našeg grada. Do deponija. Do napuštenih kuća. Do ugla gde umire pas. I do stare poslastičare gde je, nekada davno, plava devojčica