Mrzi to pitanje. Kad je pitaju radi reda, ne odgovori. Kad je pitaju zato što ih zaista zanima, dugo ćuti. Zato sad ćuti. U njenoj glavi nije tiho pa nema predstavu koliko je vremena prošlo. Ni njegov izraz lica ne govori ništa, osim da strpljivo čeka odgovor. Gleda ga u oči. Boja im je drugačija. […]
Uz dužno poštovanje prema nauci, teorijama, formulama, definicijama i zakonima, reklo bi se da nauka nema mnogo veze sa životom. Jer, nema te fizike koja je objasnila kako susret dva pogleda zaustavi svet. A, zaustavi! Ni te geometrije koja je umetnula svet u jedan pogled. Ni te hemije koja je formulisala reakciju atoma u prostoru
Ostala sam izgubljena na jednoj planeti. Još nisam odlučila na kojoj. Znam da to neće imati veliki uticaj na rascepe tvoje planete. Svetlosna prašina nije jedna. Otkrila sam da ih ima više. Plovila sam njima i pokušala da nađem odgovore. Nisam želela delove ni blage fragmente udaljene sfere. Nisu pričale sa mnom. Više su mi
Zavetne trake predstavljaju dugu tradiciju kod Istočnih naroda. Deo su svakog svečanog obreda: Venčanja, proslava, pa čak i sahrana. Zavetne trake su oduvek bile obećanje na vernost, prosperitet, blagostanje. Uvek su u boji, najčešće crvenoj. Onaj koji nosi zavetnu traku oko ruke ili glave, na štapu ili, u novije vreme, i oko vrata u vidu
Krsta bi svake večeri dolazio u pab kako bi, kao slučajno sreo Unu. Svake večeri prolazio je kroz isto stanje. Početna euforija i prikrivena radost mešali bi se sa zaglušujućom slutnjom i tinjalom nervozom. Nadao se da će baš večeras imati sreću i da će je sresti. Veselo bi se spremao za neizvestan susret, slušajući
Jesenje jutro bilo je puno šarenila, mirisa i ukusa. Za svojim baštenskim stolom, na kojem su bili rasuti časopisi, sedela je i pila toplu čokoladu, slavna modna kreatorka, supruga uglednog novosadskog advokata, Vidana Kovačevića. Bila je obučena onako kako se sve modne kreatorke oblače. Nosila je šareno i upadljivo odelo, i bila je prepoznatljiva po
Jutro je davno svanulo, kasno se budim i ustajem u praznom stanu. Misli me vode i dok nemirno spuštam polupopijenu čašu čaja na kuhinjski pult, noge mi već lete ka tavanu. Kroz more kutija, albuma i kofera provlačim se do kraja. I dok mi svaka stvar budi buru sećanja, nijedno ne nadmašuje sećanje koje si
Usamnjena soba. Prazan krevet. Svira radio, Betoven. Polumrak, polujeza. Otvorena terasa. Lenja sam, smrzavam se, ali me mrzi da ustanem.Protežem ruke do fotelje i sa naslona grabim džemper. Stojao je kao knedla u grlu na fotelji u ćošku sobe. Volela sam ga, sa osmehom ga nosila. A sada je danima zaobilažen, taj džemper i sa njim
Njen iznamnjen stan Ona u kadi Mrak Jedva 2 sveće gore FKJ live mix svira Lavanda Cigara Otvoren prozor Sove Ptice Spokoj On ulazi Piša Pušta vodu Odlazi spokoj Ćutke, pere ruke Ljubi je u čelo Pogleda je u oči Nasmeje se Ona kao zamrzla Ne reaguje On izlazi Vraća se Seda na ivicu
1.Kako je sve počelo *Anastasija* Dosadilo mi je da u velikom četvorosobnom stanu živim sama.Da se razumemo, nisam nimalo bogata ali sam ga dobila u nasleđe.Došla sam u naš glavni grad pre godinu dana za koju se svašta izdešavalo.Živela sam kod jedne divne gospođe kojoj sam oko svega pomagala.Na kraju mi je ostavila stan koji
U jednom banatskom selu, vrlo neobičnog naziva, kod Opova, živela je tročlana porodica Marić. Preci su im se nastanili u tom selu još u 16.veku kad je bila Velika seoba Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića. Nepoznato je bilo odakle im potiču koreni; nagađalo se, istraživalo, raspitivalo, ali niko ništa doznao nije. Marići su bili
Nedavno sam pročitala, da čovek ne može da otkrije novo more, ako nema hrabrosti da iz vida izgubi obalu. Kao da mi je tog trenutka neko lupio šamar. Bila je to realnost. Shvatila sam u sekundi suštinu života. Ako želimo da otkrijemo novu kulturu, moramo iz vida izgubiti svoju zemlju. Da bi upoznali nove ljude,
