-A kada si ti poslednji put dirigovao vetru?- pitala me je mlatarajući rukama, tako jednostavno kao da me pita kada sam poslenji put bio u bioskopu, ili na moru, ili tako nešto. -Nisam nikada-odgovorio sam i nekako me je bilo malo sramota zbog toga, iako sam to smatrao potpunom budalaštinom. Šta to znači uopšte i […]
Saspens kao iščekivanje raspleta. Obično traje nekoliko minuta. U mom slučaju sveprisutan je već danima. Ne volim taj osećaj. To iščekivanje. Šta će se desiti? Koliko će to očekivanje trajati? I šta uopšte iščekujem? Iščekivanja su malo zajebana. Pogotovo kada su tako apstraktna. Nedovršena. Svakodnevna. Trudim se da ne mislim o tome. Teško je kad
Тумарајућ шумом, душа у паклове сишла, Тек на трен да силне спозна ужасе Али, ако моја буде Беатриче отишла Кога ћу онда у рају имати уза се? Да ме води с неба на небо И да благост моја и светиња сва, Када инспирације будем треб’о Остану заувек лице њено, ока јој два. Да
Diše mi se neka šuma; Svesno i vešto silazi s uma, Konstantni delikvent-sanjar, Naopakih misli vajar Mimo svakog druma Diše mi se neka šuma; S prašnjavom knjigom u šaci, Ne onom koju moraju, đaci Čitati- tako im veli škola, Uskraćuju im maštu, do zla bola! Potom mi se silno zeva U oblake, i dangubiti ne
Kradem ti elektrone entropijo. Batrgam se u lavirintu primordijalnih vulkanskih dimnjaka. Ja svoj porez pošteno plaćam, krvopijo! Moj opstanak titra između nebeskog i zemaljskog čardaka. Da li je poruka dovoljno jaka? Zrači li u mraku Ortovog oblaka? Da uzna mudrost velikog praska moja istina slabašna je. Tovim svinje! Brišem sline, rukavom sa mirisom čvaraka. Pogledom
Pročitao sam negde, ne sećam se gde, kako neki tip debele knjige razreže, pa ih tako podeljene u tomove čita. Lakše mu – kako kaže. Ne znam po kom obrascu to radi, nije objasnio. Da li reže na početku glave, na okruglom broju strana, ili pak po određenom koeficijentu udaljenosti palca od dlana, kako bi
Znam da sam te izmaštala bojama još ne izmišljenim. Ne znam samo kako da prestanem da te čekam, a da te ničim ne promenim. I ne znam ovu prazninu u sebi kako i čime to da popunim? Znam da sam ti bliže kada čašu belim vinom dopunim. Tu si. I još uvek, nekako, moja snaga
Nakon šesnaest sati grčevite vožnje autobusom, jer šta je drugo putovanje nego trening ne samo tela već i sopstvenih živaca, stigla sam u Prag. Telefon je takođe potvrdio: Dobrodošli u Češku Republiku. Prva destinacija od tri na mojoj listi. I Prag nije nešto preterano daleko, to je ono za šta uvek pomisle da je Beč,
Zvezde su se noćas slile dok su dečije glave snile. Švrljale su svud po svodu k’o što kiša hrani vodu. Igrale su tad po mraku blještale po noćnom zraku! Igranku su svoju svile Vasionu osvojile! Nestvarno je vazda bilo sazvežđe se promenilo! Događaj taj beše skrit sav u mraku tajnovit. Od očiju naših skrile zaveru
Na stazi tvog traga, srce korak prati, plamen tvoj ljubavi u meni ne gasi se nikada. Bol zbog tvog odsustva u duši mi tinja, sreća s tobom je bila i ostala u sećanju. Želja za tobom u meni beskrajno raste, ostvariti je nemoguće ali ne prestaje. Ti si svetlost koja mi obasjava dane, bez
I sve ostaje. I sve postaje. I sve odustaje. I sve pristaje. I sve nedostaje. I sve posustaje. I sve prestaje. I sve nestaje.
