Sakrili smo se u najdubljoj noći, a mogli smo da imamo na svetlu divan život. Mračna duša traži pokrov mraka. Duboko u dragocenom životu zakopavamo strah isod osvetljene tame. Za dane koji prolaze optužujemo mesec, bledeo je i doneo dan. Bogatstvo sunca prži nam utočište, božanska tama progrizena nam je zrakom. Bledo lice guramo u […]
Kasnili su pola piva. Zazvonili su i ušli. Pozdravio sam ih i Rurki i De Niro su seli. Podelio sam karte i ponovio pravila. Uložili smo vreme. De Niro je gledao užarenim očima i dugim noktima češkao bradu. Rurki je pušio, držeći cigaretu između malog i prsta do njega.
Kišo sporije kidaj gluvu tišinu naivnog grada. Ja želim da čujem kako ona sa njim pada, u tamni beskraj. Učinilo mi se u daljini lomljenje toplih kostiju, što ljube blede ruke mokre, krvavih brazda zarivenih noktiju. Želim čuti vrisak i poslednji uzdah njen i videti njegov pogled ko staklo od straha slomljen. Znam da njegovo
Čitao sam o zamrznutim konjima uhvaćenim u lošem vremenu, u trenutku dinamičke neodluke. Nakostrešenih griva ukočenim u instiktivnom odmahivanju glavom. Čitao sam i o zamrznutim ljudima. Kreću se ka svakodnevu, sa udovima bez krvotoka. Zamrznutim kosama industrijskih hemičara. Čitao sam o još koječemu i sve je ohlađeno do tačke gde materija prestaje da se kreće, gde
Možda mi fališ. U trenucima kada pijem tvoj omiljeni čaj. U trenucima kada osetim poznat parfem na slučajnom prolazniku. Ili kada pada kiša. Možda mi nedostaješ u danima kao što je ovaj, ili kao onaj što je bio juče. Tmuran i sa puno vetra. U trenucima kada taj vetar donosi tvoje ledene poljupce. Kada vidim
-Dobro, ali zašto si počeo da bežiš? -A ne, nisam bežao, ja sam… šta je suprotno od bežanja? Jurišao, da! Ja sam jurišao! -Kako god, trčao si, zašto si istrčao iz te kancelarije? -Nisam imao izbora. -Čovek uvek ima izbora! -Da, ali nekada mora da bira između lošeg i goreg. -Pa zašto si izabrao najgore?!!
Blistaš, Blista i ova zemlja i sve njeno i naše, Blista i um i duša, Blista i dobar i gad, Tako je mala granica, Izmedju raja i pakla, Izmedju vrha i dna, Izmedju mene i nas, Namamljen sam, Opijen sam, U očima mi blista žar I gasi se preda mnom Mada, postoji nada Da
Pitanje koje sam sebi postavila kada sam se pre 4 godine preselila u Švedsku, tada misleći na to da li se moje ime i prezime izgovara isto kao i na srpskom. Međutim, vremenom se značenje ovog pitanja proširilo malo van granica samog imena i prezimena i otišlo toliko daleko da je dovelo do sumnje u
Sedim tako i razmišljam o tome koliko se ljudi zaista ne trude da pronađu razloge zbog kojih bi trebalo da budu zahvalni i srećni u svom životu. Koliko u stvari ovakav nacin brzog i digitalizovanog života umanjuje vrednost pravih razloga za sreću. Preokupirani smo željom za stapanjem u nekakav isti obrazac ponašanja koji je navodno
Napisi mi nešto, nešto malo i umirujuće. Napiši mi pismo koje cu moći zgužvati i spaliti. Osmisli jutarnji pakao za mene, probodi me munjama i treptajima neba. Pošalji kišu na mene, oluju da me na kratko ozari. Zapevaj mi, nek se tlo klati. Nek se ruše grafovi od tvog glasa. Poigraj se malo, zamaži vetar
Jednoličan ritam muke. Prazan trg, sem tebe. Sa nogama u fontani držiš glavu na kolenima. Presamićen, misliš da si sam na svetu. Unaokolo magične kugle sa slikama prošlosti i budućnosti skaču kao loptice-skočice. Bez sadašnjosti, život je period između ujutru čistih i uveče prašnjavih cipela. Knjige koje si pročitao odleću
ti si tamnica u kojoj gori svetlost odsečena stabla, cela od korenja cvetić zakržljao u razvoju, dišeš na ugljen dioksid, ponosna kao hrastovi i gora od koje bolje nema proleće kojem se nije vratila lasta, pa žališ narod se tvoj u visine diže ali je dno geografska veličina kojoj menjaš pojam tvoje su livade zelene
