Gde si sad?
gde si sad kad noćima oblaci prekriju zvezde? gde si sad, kao da nikog nemam bez tebe. gde si sad dok novim jutrom sam se budim? gde si sad da kao nekada te ljubim..?
Nepoznata
1. poglavlje Susreti Postoji nešto što skrivam. Sad, dok Vas gledam u oči i čujem Vaš dah koji se seče sa rečima koje dolaze jedna za drugom, osećam da neću biti iskrena prema Vama, kada kao metak zbacite tišinu ka meni, u nadi da je ja presečem jakim tonom koji prenosi nešto nalik odgovoru na
Treptaj
Nisi više beba Penješ mi se po glavi Unutra si rupu napravio Zajedno odgajamo A ti se bojiš Kao da si sam U izvoru boli Ne dozvoli Da ne otvoriš oči Sekund je dovoljan Da se zaboravi vek Zaustavi na tren Ovaj šareni svet.
Suton
Morsko plavo Ne volim te Nikad i nisam Gledam te I ne vidim kraj Dubinama plovim Sa nekoliko kapi Gutam vazduh So mi je obrok U mislima 24h pomračenju goli otok
Kuda posle pesme?
I Poezija identiteta Na čijem se pragu Češaš noćas? Četvrtina si projekat Četvrtina jastuk Četvrtina more na koje ne želiš da ideš Ali ipak siliš sebe – Zarad koga? A četvrtina pesma koja tebe na silu peva. -Kako to misliš pesma peva? Zar ne peva čovek? Peva pesmu? -Ja pišem. Ton postoji pre mene. Pesma
Enciklopedista
Оригинална прича у свету Десет Дарова (1115 reči) Енциклопедиста је застао на ивици висоравни. Имао је поглед на читаво ново царство Поклоника. Иза њега беху само рушевине прастарих народа и свет који је после свих мука морао да се одрекне плодности и обећања раскоши која иначе олако нуди људима. Осмехивала му се ужарена звер
Teško je breme poneti krst
Prolog „U svojim maštanjima, ja sam često – veli on – dolazio do čudnih misli da služim čovečanstvu, i ja bih možda pošao i na krst za ljude, kad bi se to najedared odnekud zahtevalo; a međutim, ni dana nisam kadar provesti ni sa kim u istoj sobi.“ – Dostojevski, „Braća Karamazovi“ Godinama kasnije, ponovo
Nešto nebitno
Hej toliko ratova i toliko pokolenja u smrti semena sutrašnjice ne začne u nama pijani imperatori i dalje i Cezar što plače onima što ga ubiše Hej imamo muziku i reči i ljubav i jedan veliki gram duše koji ne znam gde je imamo jedno obešeno pleme stihova što nam visi u duši dok sve
Iskidano srce
Srce sam svoje iskidala na najsitnije delove. I opet ga sastavljala. Sama. Na to sam se odavno navikla. I šta na kraju ostaje? Kada u nečijem srcu nema ni ljubavi ni mržnje. Predpostavljam da tada prestane da ti bude bitno da li si ikada bio u nečijem srcu. Tužno jeste, ali, možda je tako bolje
Tragom njenih koraka
Bio je to prosečan avgustovski dan, Izrazito topao, čak i za ovaj deo godine, Kiselog lica sam napustio stan, Kao pred ratom, bežeći od rodbine. Žega me je pritiskala sa svih strana, Nervi su mi trepereli kao neonke, Iako izlazak nije bio deo plana, Vapim za mirom nakon sinoćne netrenke. Mojom ulicom šunjao
Opančareva kći
U jednom banatskom selu, vrlo neobičnog naziva, kod Opova, živela je tročlana porodica Marić. Preci su im se nastanili u tom selu još u 16.veku kad je bila Velika seoba Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića. Nepoznato je bilo odakle im potiču koreni; nagađalo se, istraživalo, raspitivalo, ali niko ništa doznao nije. Marići su bili
Ода Српкињи
Смета им што си пркосна, трулеж светски вређашто си храбра и поноснаи не даш да ти повију леђа. Дејствујеш мудро и правично,следећи визију својуо Српству које је сличнопчелама сложним у роју. Као некад Косовка девојка,видаш роду озледе душевне док ти је под крилом тробојкавијорена кроз борбе вековне. Речима потеклим са усана златнихо очувању манастира древних брањених још од