Vele, iz Hercegovine smo potjekli. Bijaše dva brata rođena koji pobjegoše pred nemilim pa stigoše doovde i tu se nastaniše. Zato zaseoku i ime takvo nadjenuše. Jedan od njih bijaše otac mog đeda Živojina, Matom su ga zvali. No, on bijaše počivši davno prije mog rođenja. Moj […]
Stoje sviKoje sam voleo I čujemGovorim imOno što nikada nisam znao kako Da mi je drago što su mojiDa mi značeDa ne želim rastanakDa me obleće krivicaZbog svakog nanetog bolaPovišenog tonaNeslušanja iza rečiSlomljenih tanjira Pretnji da ću otićiNe-javljanja na telefonOpterećenosti trivijanlostimaJurnjavom za zvanjemPriznanjem DiplomomZa ljudima koji me ne želeZa tuđom pažnjom koja mi ne pripadaUmesto
Од очекивања људи умиру брже него од мача, А од речи топле се и најхладније душе насмеју; Корак твој је лаган, отвориће се која желиш врата, Веруј у себе, радуј се, лепе мисли нека ти душу греју. На путу овом, не мораш говорити пуно, Јер тишина рађа за живота све; Они који иду храбро
Има лепоте у твоме оку, у погледу спасења. У твоме оку чучи све лепо на свету, све што још није изгубљено, вредно је спасења. Знам, Угледан, примећен твојим оком, опажен сам срећом. У свету, не дели се она међу свима, У свету, један сам срећник међу њима. У свету, туге је на милион свуда,
Сунце, звездо ти сјај, да Прође сив, дуг и тежак дан. Из даљина чуо се вапај, Будио нас зимски сан. Далеко на јастуку белом спавај, Пробудиће се на топао пролећни дан. Дуго чезнем да је будим, Леденим погледом зиму кудим, Нестрпљиво да је пробудим, немам додир и начин да се усудим. Звездо, са руку ми
Gde su glave odlutale, na mesto gde bi istinu prećutale? Lakše je većini se prikloniti nego svojim putem hoditi. Gde je ljudskost nestala? Vesela pesma odavno je prestala. Priroda je tužna, toliko nam daje a nije dužna. Drveće, cveće, ptice… I dalje postoje Ali mi imamo tehnološke zastoje. Danas postojimo, sutra možda ne A materijalne
Princeza prestolonaslednica je sedela u svojoj omiljenoj fotelji i spavala otvorenih očiju, dok joj je sluškinja pažljivo čitala redove iz knjige. Pripadala je dinastiji Plavih, koji su vekovima vladali Severnim Zemljama. Ime, koje ih je kroz povesne knjige pratilo, dobili su po zlatnoj boji kose koja je krasila glave svakog pripadnika Dinastije, kao i po
U nas je svaki član domačinstva, osim rada na zemlji koji bijaše svima zajednički, imao svoju obavezu, svoje uposlenje. Milenija, majka mi, bavila se kravama i baštom. Strina Milena je bila oko kokošiju i svinja, đed Živojin je bio uposlen oko konja i volova, a stric mi Milovan, pošto desnicu bijaše nesrećom izgubio, više
Упознаћу те ускоро, то сада већ знам, Странци смо, али миришеш на јесен; Небо ће бити боје ваниле, таквог укуса биће и дан, Дочекаћемо заједно мрак и оговараћемо како је ружан Месец. После векова потраге за тим стихом који фали, Жедне пустиње ће ту силну утолити жеђ; Ти си та савршена олуја за коју
Prekid prijateljstva Boli više Od bilo kojeg raskida veze Jer si toj osobi verovao najviše Reč ne postoji Kojom bi opisala Koliko me srce boli Što si me izdala Neočekivano Ali izgleda kao da jeste Totalno neplanirano Da zbog tebe lijem suze Sad imamo zlu krv Otrov koji si mi dala Kao
„Само немој да гледаш у њиховом правцу, гледај пред собом. Видиш да реже на тебе, разбиће те, молим те, немој да гледаш“, говорио сам себи. Била је тиха ноћ, пред зиму. Дим који се надвијао из димњака, чини и се и над целим градом утапао се у маглу. Корачао сам дуго улицама, биле су тупе,
Trebalo je da to bude još jedno dosadno letnje veče. Dunja je trebalo da večera sa porodicom. Njen stariji brat Dejan bi je nervirao. Posle toga bi se povukla u svoju sobu i provela vreme pred spavanje gledajući filmove ili pretražujući internet. Ali te večeri, oko 7 sati, dobila je poruku od Jovane, njene najbolje
