svet koji osećam čulima i misao iz davnina ovaj treset koji dotičem kao da je star eoinma i pećinski čovek se budi u meni on je ja iz prošlih vremena jezera stara puna mistike školje iz davnina misli o vodi koja se utapa u samu sebe i u nebo četinari i zelenilo samo za mene […]
Пали се свећа, пламен се гаси, То није ветар то су неми уздаси. Са друге стране покушава да каже: Све је у реду, ништа ме не боли, Има ко још увек да те јако воли. Тело је мртво, ту сам иза тебе, Окрени се, чувам ти леђа да те нико не зајебе. Покушавам да
1. poglavlje Želela sam da osetim život van kontrole i svakog konteksta svake žile koja me vezuje za sadašnji trenutak kao mrtvak koji doziva i niko ga ne čuje u večitoj slobodi nevezivanja tamo sam našla svoj kutak slobode
Волим те ја, Гаврило.Дај ми руку, дај.Је ли лакше сад?Тешко је заволети живот у преживљавању, знам.Овде је увек само мука и јад,сиротиња.Безболније је гинути. Како си ти млад.Што ниси чекао да порастеш?Знам, гушила те немоћ, ње си хтео да се ослободиш.Тешко је било, знам, тешко.И сада је тешко.Чекај, чекај, не жури.Дај ми руку, дај. Је
,,Бацио сам ватру на свет, и гле, чувам је док он (свет) не буде у пламену.’’ Јеванђеље по Томи (10) антипсалми мени у гору а вечитост у стих… САДРЖАЈ Дијалог са ватром Садржај или Уводни део Пролог Монолог са ватром (Предуслов Дијалога са ватром) О елементарној поезији О елементарној поезији, два Онтолошки пресек Елементарна поезија
Između ljubavi i boli, sve si mi od reda bio. Od nadanja do propadanja. Od sumraka do svitanja. Kašičica meda i čaša pelina. Svaki tren, nova nada ili korak bliže do ponora. Ruski rulet, ništa ili sve. Birala sam ništa i otišla dalje. Jer i da sam sam stavila na sve, ostalo bi ništa.
The stars shone high above that night.So high that little Klara gazed at them every evening, wondering what the world looked like up there and when she would finally grow up. While other children dreamed of new toys, sweets, or exciting adventures, she wished for only one thing—to touch the stars. She was small.Much smaller
Veče pre nego što je stari Tanasije nestao, bilo je isto kao i svako drugo do tada. Posle večere Bradići su ustali od stola, snaja je pokupila tanjire, muški seli pored peći, a baba Dubravka smaknula mrvice sa mušeme u pegavu staračku šaku i spustila ih u platnenu vrećicu polako otresajući ruke da joj
Где год био, пратиће ме моје мисли. Оне су свуда где и ја, нека друга звезда их обасјава, неко друго небо их наткрива. Где год био, исте јаке кише лију, уз олују и шапат ветра, кише се хладне сруче на летњи дан нада мном. Где год био, другачији сан нисам снио. Жеља
Među ljudima, moje mesto ne postoji, za reči se ne snalazim, u toj priči da se udostoji, pa joj smisao ne pronalazim. Među ljudima, sveden sam na ono što vide i čuju kad je neko jednom rekao. Moje mane više im se svide, ali sve ne bih nikad porekao. Među ljudima, sve sam
Птица је утихнула, престала да пева,сањари да полети у Свемир,да се игра са мачком, није била милостива према црвићу,није дуго прелетела ни Атлантски океан, нити се зауставила да помилује жалосну врбу. Оног дана кад си одлучилада се уклопиш, склопила је крила.
Zašto i Zato Te noći vetar je prolazio kroz gole grane kao nevidljivi svirač kroz žice starog instrumenta. Nebo je bilo puno zvezda, a opet je delovalo prazno. Na jednoj raskrsnici, negde između juče i sutra, stajao je čovek. Nije znao kuda da krene. Put levo bio je obasjan mesečinom. Put desno gubio se
