Hajde, povredi me jednom.Molim te, slomi mi srce.Ne moraš puno. Malo samo na par sati. Želim da ti napišem najlepšu ljubavnu pesmu.Želim da iscedim sve sokove mog bića,kao rukama vino i da na papir ostavim reči,da blješte poput kristala na Suncu jarkom. Ne umem drugačije.Samo sam tada bezbroj pesama napisala. Oprostiću sebi zbog toga.Svaka je […]
Niotkuda,počeo je neko drugi da me zanima.Mene, da.. Radovao sam njenom osmehu,iako nisam znao da li će trajati;da li će se išta ponovo desiti?Ni njen osmeh,ni moja sreća. Otišla je prerano.Nisam stigao da joj ispričamnajlepše priče;niti sam joj napisao najlepše stihove. Prosto je otišla;za mene neočekivano, za nju možda ne.Navikao sam na odlaske,ali ne volim ih. Ponekad
Često razmišljam o tebii pitam se, šta mi tačno nedostaje?Još uvek ne znam da li mi nedostaješ ti,naša ljubav ili naša navika.I nije važno da li ću uspeti da pronađem odgovor.Znam da mi fale danikada nas je bilo dvoje. Tačno je da sam se promenio, alimenjao sam se od našeg prvog susreta.Deo tebe ostaće kao trag
Mogao bih danima da pišem o odlascima.Obično dođu nepozvani,kada im se najmanje nadam;vrlo retko u pravom trenutku. Odlazili su ljudi iz mog života, iako baš i ne znam razloge za to.Suviše je kratak taj jedan život, da bih se protivio;Želim da budem izbor. Odlazili su dobri ljudi,vredni prisustva i ljubavi. Možda je i do mene.Ali
HVATAČICA SNOVA Figura slona visoko uzdignute surle i mlečno belih kljova šepurila se na jednoj od polica. Ledja su joj bila prekrivena raskošnim prekrivačem zlatastih nijansi i imitacijama dragulja. Iz rupe u zadnjici virio je mirišljavi štapić i odašiljao dim sa mirisom lavande, polako izgarajući. Zadubljena u misli, jedva svesna sopstvenih pokreta, odložila je okvir
Оно што вечерас осећам – то уствари желим,Срећан сам што себе имам – то хоћу да поделим.Са тобом, да мене правог и ти опет упознаш,Искрено да се смејем и да сјај у мојим очима препознаш. Да свој печат лични стопим са твојим,Да различитим бојама свет наш обојим,Да сваки дан поред тебе живим,Не желим да се
Не знам зашто уопште инсистирам да разговарамо. И ранијих година, када нисмо смели ништа друго да радимо, осим да причамо, ретко ми се причало са тобом. И зато смо се свађали, јер смо били осуђени на речи. А ја волим да причам, а волиш и ти. И даље сваки дан покрећем разговор са тобом, по
Prikaza u ljudskom obliku šetala se gore-dole niz kristalne spiralne stepenice. Odelo na njemu se sijalo poput zvezdica na nebu, dok su cipele pravile škriputav zvuk kao da je gazio po mekom snegu. Pravio je oštre i elegantne pokrete; kretao brzo, a hitrost je u njegovim pokretima odavala je nervozu i nestrpljenje. „Neću stići, neću
Ти си енигма,Та мистериозна сенка која ноћима ходи, Нестаје јутрима, уз те сунчеве зоре. Ти си знак,Та светлуцава звезда,Која се у тренутку изгуби на небу. Ти си вода,Тај дубоки океан,Несхваћен довољно, да би те други укротио. Ти си уметничко дело,Тај тренутак надахнућа, уметничка муза,У трен нестанеш, по сећању те створим. Ти си уствари све
Moja porodica , moj razlog za život. Za njih se borim jer ih volim. Nikome ne dam da ih dira. Da im uništava i najmanji trenutak mira . Moja porodica , moje blago . Ono se ne kupuje ni ne prodaje . Ono se životom čuva. Moja porodica je meni sve i ne dam je
Тамо негде где се небо стапа са земљом, Тамо негде далеко, одакле те дозивам песмом, Где ти душа осећа празнину и губитак, Тамо негде где увенуће сваки пропуштени тренутак. Тамо те чекам, на узвишењу које из воде се рађа, Тамо где је почетак живота, када човек емоције ослобађа, Где жалосном нотом , Бог лечи
Више нисам твоме оку мио и драг, Не чујем више тај корак, не видех издалека твој траг, Више нема руке твоје, ни додир дланом о длан, Нисам више твоја јава, а ни твој сан. Отишла си, више нисам само твој, Као да сам и некада твој уствари био, Топле речи, могу се збројати у рој,
