Te večeri, mesec je neobično pažljivo motrio na grad. Njegove duge trepavice spuštale su se do svežih bara i tamo ljubile svoj odraz, a sjaj njegovih zenica dopirao je i do najzabačenijih ulica našeg grada. Do deponija. Do napuštenih kuća. Do ugla gde umire pas. I do stare poslastičare gde je, nekada davno, plava devojčica […]
noćas, negde oko pola jedan šaku šarenih pilula u jednom potezu progutao sam ne bih li zaboravio tvoj lik porcelanske lutke oči plave kao duboki okean noćas, negde oko pola dva bocu francuskog šardonea u dva poteza popio sam ne bih li pripomogao šarenom koktelu da zamuti tvoj lik dovoljno da ga više ne
Kada pogledam noć Kako si Kada osetim dah Da li si Svaki dodir tvoj mi govori Kako lepo je bilo Tako kaže mi Da dajem venu samo tebi Ali nisam dovoljan Da li želiš dubine Reci mi Moje oko je Dragulj Herin Moja suza Jezero Persefone Moji prsti su dugi I ulaze duboko U
Ne plašim se tvoje visine i tmine Obruši se na mene poput planine Iako ćeš se, možda, kajati U daljini čujem crkvena zvona Ali znam da se ključna kost ne operiše Ona zarasta Zarasta.
Било је то једне летње вечери. Шетала сам док је трајао фестивал. Продавеле су се играчке,шечерна вуна,ушечерене јабуке… А мене су највише интересовале маске. -Изволите,маске по повољним ценама. Викао је продавац маски,док сам ја пробала маску лисице. Платила сам је и отишла. Имала сам утисак да сви пролазници гледају у мене. То ми зачудно није
Jednog dana, možda u sredu, ili četvrtak, Otključaćeš vrata malog stana,Bacićeš torbu na pod zajedno sa Socijalnim osmehomI ona će jako tresnuti o parket – Puna je sitnih priča ljudi,Priča koje si danas sakupio, Ili onih koje su tu već neko vreme.Ta torba ti je slomila rame.Jednog dana, možda u sredu, ili četvrtak, Zalupićeš vrata malog stana Time zatvorivši sebeZajedno sa
Bila je to jedna od godina kada se sve u univerzumu menja, a te promene najavljivale su nešto spektakularnih razmera. Znala sam da se takve promene dešavaju onda kada se sudbina nekih od bogova i boginja univerzuma menja. Tada bi kosmička prašina iscrtala odgovarajući simbol koji su tumačili Mesec i Sunce i taj simbol bi
Šta sam tebi? Samo voćna mušica? Kada zima dođe ne postojim Šta sam tebi? Voćna mušica? Sve osim fruktoze spaljuje mi krila Ostaje prah Šta sam tebi? Voćna mušica? Da u belom kupatilu letim Proganjam ljude Na drvetu, mermeru, keramici i belilu Čak i voda sagoreva mi krila Šta sam tebi? Samo voćna mušica? Da
Napisao je jedared iz šale Hemingvej najkraću priču na svetu velike tuge a tek je stih jedan ,,Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene.“ šest reči a koliko je cipelica nenošenih u blatu koliko cipelica raznosi granata a ne piščev barmen uklanjajući ispisanu salvetu sa šanka premeštajući je u istoriju koliko malih nogu
Moja ulica nosi nadgrobnu ploču boje avgustovskog neba Oblika kofera za prekookeanska putovanja Ime izumitelja utisnuto je u dva reda Jedan ispod drugog Danas nema nekih slova Vetar ih je u zalogajima obrisao Pa deluje na pogled kao štamparska greška Tu je nekada cvetala i blagorodna kajsija sa bodljikovom žicom oko struka Za koju je
On tebe sanjaČula sam ga više putaU snu kako izgovara tvoje imeBunca nešto NeNe zaboravi me Kažem ti iskrenoNe preuveličavam ADobro sadSanjao me je i tadKad sam ga čekala satima da odgovori na porukuIli kad se vraćao u 5 ujutru prljave košulje Sanjao me je i noć preDa sam ga ostavilaAli to nije bio sanSamo
Када би ме неко питао какве очи су твоје, не бих умела да их опишем. Не бих знала да објасним преливање тих боја око зеница твојих. Када би ме неко питао какве су ти усне, ту бих засигурно занемела. Јер како да сликовито прикажем нешто у шта ни сама нисам сигурна? И на свако питање
