Gore je zamrijeti negoli umrijeti, Ne biti tu, ali ipak biti. Bivati, a ništa ne umjeti, Samo disati, pri spavanju sniti. Gore je biti mrtav, pri svijesti Osjećati, misliti, a ništa ne reći, Čekati na cesti tko će te prevesti. Tako čekati trenutak sljedeći. Gore je ne imati inata zrno, I ne […]
zbunjen, čekao sam ne znajući koga pod vedrim nebom hladnoća prodire kroz moju odeću u plitkim džepovima grejem zgrčene prste pogledom tražim smisao ali smisla nema zbunjen ostavljam veru po strani jer čekam dugo dugo sasvim dugo pod vedrim zimskim nebom
“Suze su lekovite”, govorim sebi dok ustajem po još papira koji mi već grebe slanu kožu lica. Skidam i vraćam naočare više puta jer ne može se istovremeno pisati i plakati kad nosiš naočare, dovoljno je teško gledati kroz suze i bez dioptrije. Pritom, rekla bih da je još teže kada su to one ružičaste
Nosim svoje srce na dlanovima. Puni su žuljeva, da se ne lažemo. No, ne obazirem se ako kojim slučajem oni procure. I to znaš kako krvavo znaju da me izdaju! Pune su mi ruke pamuka, to znaš. Tu mesta onda nema za kofere. Umem koju konfetu da stavim u zadnji džep, da se nađe kad
Gle! Nebo nam u očima. Pade zvezda i ostavi modricu mesecu. Hladna lopta u odrazu oka on je u stvari. Gle! Pade još jedna zvezda. Ne šuškaj dok zamišljam želju Ionako nosi tvoje ime. Ako baš moram probaću da je naslikam: Ima malo sedefa od bisera na sebi; Ima 32 strane da pročita; Ima jedno
Još se nije završio ni poslednji odsjaj mesečine, ni plima odigrala svoj talasasti ples, a ti si okrenula svoje korake od mene. Još ni petao nije stigao da najavi rođenje letnjeg dana, ni sunce da promoli svoju vrelinu kroz oblake, a ti si leđima zatvorila vrata. Poigrao sam se sa tvojom kosom. Moje pore sjedinio
Да смо срећни- мало бисмо знали. Да смо срећни- само то било би довољно. Да смо срећни, не би нам било важно што другима није. Да смо срећни као и сви људи- заволели бисмо себе да волимо друге. Да смо срећни, без туге не бисмо знали колико нам не би требало ништа
1. poglavlje Korina Možda sam svoju odluku donijela u utorak. Da, mislim da je bio utorak. Taj glupi, pakleno vrući utorak nakon predavanja iz psihologije, u smrdljivom sam autobusu sa sedam znojnih pazuha iznad svoje glave odlučila da ovako više ne ide. Masni mi je vozač samo pet minuta ranije uzeo dodatna dva eura za
U mojim očima je proleće. Cvetam do neslućenih visina. Ako sam biljka, zadrži me. Pomiriši me, ali me nemoj iščupati iz korena. Ne lomi mi grane. Zastani i divi se mojoj lepoti. Umem i ja da podignem glavu. Umem i ja da sanjarim ka suncu. Pokazaću ti boje koje hipnotišu. Pazi, umem da budem i
Neka ljubav traje Ako hoćeš ljubav da ti traje, budi tu, kroz sve dane i noći, u svitanju i zalasku sunca,u radosti i u tugi . Neka te ne udalje sitnice,ni nesporazumi koji dolaze, jer ljubav raste iz razumevanja,i hrani se strpljenjem svakoga dana. Ne daj ljubav olujama, uraganima,ni tamnim oblacima
Пролазе, иду дани, осетим то по тежини на кожи по којој падају, и мраку што рано урани, и јутрима што се буде у свежини. Долазе, јесењи и хладнији дани да владају. Пролазе, иду дани, осетим по мирисима којих више нема и по стрепњи, која говори: ,,не иди и остани”. Долазе, јесењи, док
Убиј ме, можда ћу поново оживети- као цвет што се отвори и пробуди на први додир Сунца и кап воде. Убиј ме, да научим да срећа не тражи ништа заузврат. Убиј ме, да осетим да сам је изгубио, да сам је имао, иако никад није била избор. Зато убиј ме, да бих
