Putnik koji nikome nije pripadao Voz je kasno uveče ulazio u stanicu, kao brod koji se probija kroz tamu. Putnik je sedeo kraj prozora i posmatrao svetla grada koji je nekada poznavao. Nije se vraćao — samo je prolazio. Ponekad je tako lakše. U tom gradu ostala je jedna uspomena koja je još uvek bolela.

Радионица Ума. млади занатлија по имену Радован. За разлику од осталих мештана, који су радили у ковачницама, млиновима и на пољима, Радован је имао једну необичну радионицу — радионицу у свом уму. Сваког јутра, пре него што би изашао из куће, он би се на тренутак зауставио, затворио очи и ушао у ту невидљиву радионицу.

Радионица од светлости У једном граду постојала је необична кућа без прозора. Њени становници су говорили да унутра живи човек који прави највредније ствари на свету — али нико никада није видео шта он то прави. Једног дана, радознали дечак пришао је кући и тихо покуцао. Врата су се отворила, а на прагу се појавио

Ћеркин стан, мој терен: Операција “Лекција из хаоса”Било је то једно лето, врућина да ти мозак прокључа, кад ми ћеркаона моја мала принцеза (сада већ озбиљна жена са озбиљним годишњим одмором), дође и рече:„Тата, идем на море, молим те, припази ми на стан. Само заливај цвеће, провери пошту, знаш, стандардна ствар.“„Наравно, ћерко,“ кажем ја, са

Kad se Drugovi ponovo sudare Bog je rasuo bisere po svetu i rekao:„Neka se traže.“ I zato su se neki rodili blizu, a završili daleko. Neki su ostali isti, a neki se izlomili kao brodovi na steni. Ali pravi biser ne nestaje – samo čeka trenutak da ponovo zasija.  čovek koji nije imao korenje u

„Генерација: Упутство за преживљавање“ Смех, сузе и сарказам кроз епохе које нису питале да ли смо спремни. сведок, учесник, и хроничар једног лудила.  рођен у времену кад се „будућност“ писала великим словом, а „слобода“ малим. Одрастао уз радио, касете и редове за уље. Преживео распад, ратове, реформе, и дигиталну револуцију – све то уз дозу