Starica čisti školjke na obali luke koja iščezavadok visoki ogavni mornari donose ribe za ručakna kapiji luke bogati broje zlatnikepred svetom budala ratnici hodaju ulicom usamljenoBrodovi u luci su prljavi od algi i ružni od rdjedeca se igraju pred zalaskom suncadvoje mladih se ljubi u vodisiromašni prose na ulicama ponovoPozorište je otišlo iz gradane rade […]
Sirena Sve što želim da ti šapnem na ušne školjke,Bačeno je u hladne okeana mog uma.Svi krici koje ispuštam sa dna moraPrigušeni su na površini morskim strujama. Ja rekla bih ti sve,Ali reči se na vrhu jezika lako pretvore u penu pljuvačkeKoja začepi mi glasne žice.Šta mi uopšte znači glas? Kada ti hodaš tamo,gde ja
Чуо сам из старих прича, неки цигани су учили коња да гладује. Умро је након неког времена. /таман су га научили да гладује, кад он црче/ Чуће се и из наше приче, неки песник је учио жену да преболи. Отишла је након неког времена. Научила је како да преболи и заволи д
Тих година био сам облак у панталонама. Био сам Мајаковски. А нисам хтео да будем песник, понајмање твој песник, или њихов. Нисам хтео да говоре како живим и умирем због тебе или због њих, како сам умро без љубави. Не бих да греше. Ја сам љубав ж и в е о. Са тобом и са
У мојој кући се одувек тешко ж и в е л о, али увек када сам могао био сам срећан. И често сам сретао људе у чијој бих се кожи радије н а ш а о. Избледео сам тог априла. И све је постало ружно. И глас. И тело. И коса. И нокти. И ципеле.
Ne volim Ne volim kada noć bez tebe pada, kada senke prošlosti tiho prolaze, u džepovima srca, sećanja se stvaraju, gde uspomene same svoju priču sklapaju. Ne volim kada te nema, kad sam postojim, u zagrljaju tame,bez tebe ne postojim, svaki je dodir neostvaren, svaki san nedočekan, svaka zora bez tebe,
dobar vam tek malo su vam usta masna obrišite ih rukavom i nema se biftek se u zelenom biberu jede lako je kad tehnološki narod plaća pašteta i po’ velikog bijelog hljeba obliži limenku okrajak je ostao ne govori punim ustima seljački je šuti praznih usta sevap je Allah će sigurno znati to cijeniti možda
Alarm zvoni, jednom, pa drugi put, sekund nakon što počne da zvoni i po treći put, gasim ga i ustajem. 7h otkucava na satu, dok voda za kafu vri, ispijam je, na miru, u tišini, da bi nakon nekih petnaest minuta iz svoje sobe, glasno lupajući vratima, izašla moja ćerka i prekinula mi mir. Ćuti,
Осамдесет друга. Двоје заљубљених гимназијалаца последњи пут заједно. Концерт Атомског склоништа, албум Ментална хигијена, Серђо пева. Њени родитељи се спремају на селидбу у други далеки град. Уживају у музици, све је савршено, држе се припијено једно уз друго и певају, вриште. Нису свесни растанка. После четрдесет година успостављају контакт. Он иде у њен град да
Ноћас сам течно говорио једну песму. У сну. Сећање ми је у јаву не да. На другом крају света бркати старац ју је свирао на харфи. На јави. Он свира и пева, ја сањам. Отворим очи, а он тоне у сан. Сања моју будност и нови дан. … Ако сутра умрем, живеће моју смрт.
Jutros me budiš Poljupcima Kažem da kasnimo Požuri Čujem ti smeh Dobacuješ ga iz ćoška sobe Uz reči Nedelja je Ludo Ah,lakše se diše Nedelja je Dan bez obaveza Dan za odmaranje Kao mala sam mrzela Nedelju Bio je to dan za odmaranje Do popodneva Kasnije se pretvarao u stres Sutra je ponedeljak Nisam kupila
nisam ti ja devojka za sve ja sam ona što upiru prstom u nju ona što je samo za sudar i lom za srču pod mojim golim tabanima što gazi po trnju po Trnovu po stolovima nije to duhovni pad to je od vetra, ili od dima nema više vodenih radova punih soli i čemera
