Razmišljam danima da nam je godišnjica danas. Velikih 19 godina kako smo zajedno. Dobila sam iz naše veze, nešto vrlo vrijedno i trajno. Nešto što bez tebe kao partnera ne bih mogla. Našoj vezi sam i ja doprinosila svojom lojalnošću i ispunjenjem obaveza i obećanja koja sam obećala i potpisala. Ali, kako je jutro svanulo […]
Ti mi značiš sve Kada noć padne tiho kao san, da li i tada osećaš moj poziv. Ili bledim u tvojim snovima, zaboravljen, izgubljen u tišini ? Nekada sam bio tvoja sigurna luka, tvoj oslonac u olujama života, sada se gubim u vodama vremena, ali sećaj se, i dalje sam tvoj. Kroz
23.02.2014. Ja ne znam šta si ti meni bio.Da li dašak vetra ili kap kiše.Znam samo da te nikada zaboraviti neću.Vidim te u obrisima neba i krilima ptica.Vidim te u snovima, dolaziš i odlaziš, a dani letei šire se kao morske obale.Čekaću te da se vratiš, čekaću prolećeda te još jednom zagrlim.Budi sve ono što
Daljine, zamišljene blizine. Maštaš, nisi sama. Ipak, odjek svog glasa čuješ svakog dana. Daljine, kilometri i krivine do srca koje voliš. Iznova se boriš da kilometre nekako ne brojiš. Daljine, i sve te brine. Kako je tamo negde, njima bez tebe. Dal’ im nedostaješ ili bleda slika postaješ. Daljine, preklinjem vas- Postanine
Мог света више нема. Како је он био млад. У овим јарким бојама, сав у бојама… Ово је моја палата. Живела сам међу овим ходницима. Сваком камену знам место и смисао, свакој боји и фресци. Овде је све рађено по налогу богова. Добро је што сам обукла црну хаљину, као да сам знала да ћу
Bio sam umoran;Vreme je prolazilo sporo.I dok idu sati,svaki trenutak je večnost;a moja duša pati. Ona je tako lepo svirala.Svirala je za sebe,za prolaznike i za milostinju.Neuredna, ipak,imala je osmeh na licu. Ne znam da li je bila srećna.Sede vlasi kosebrojale su dane na ulici;Ali nije joj bilo drugeosim da svira. Sedela je na ogradi
Naljutila si se..Zašto?Zašto su tvoje oči upoznale suze?Zašto je srce tvoje osetilo tugu?Ja nisam tako želeo. Nesigurna si..Zato se ljutiš.Zašto postavljaš pitanja na kojane zeliš da znaš odgovor? Zaboravi.Zaboravi sve što smo imali;krenimo ispočetka.Da li si spremna da mi poklonišsvoju lepotu? Samo poveruj.Znam da ni stotine ružanisu dovoljne, alimožda će stihovi ulepšati dane;možda će pesme
Niotkuda,počeo je neko drugi da me zanima.Mene, da.. Radovao sam njenom osmehu,iako nisam znao da li će trajati;da li će se išta ponovo desiti?Ni njen osmeh,ni moja sreća. Otišla je prerano.Nisam stigao da joj ispričamnajlepše priče;niti sam joj napisao najlepše stihove. Prosto je otišla;za mene neočekivano, za nju možda ne.Navikao sam na odlaske,ali ne volim ih. Ponekad
Dok je sedela na terasi umotana u mekano ćebe i sa velikom šoljom kafe u ruci, posmatrajući krupne i guste pahulje koje su se nažalost brzo otapale, razmišljala je o svom životu, o svemu onome što ju je činilo srećnom, ali… Bilo je i onih stvari koje je potiskivala duboko u sebi.
Nije on za tebe. Pusti ga neka ide. Možeš ti mnogo bolje od ovoga. Sa njim nikada nećeš biti srećna. Ne zaslužuje te. Okreni se i nastavi dalje. Kao da nikada nije ni bio deo tvog života. Ali… Šta ako je baš on za tebe? Šta ako nikada ni sa kim nećeš biti srećna kao
Pisci još postoje, a i pišu. Režiseri i glumci isto tako čak i kad ih ne vidimo na Netflixu. Nije to čaršijska priča, jer vidjela sam ih i čula na podcastima. Nisu me informirali u knjižari, jer tamo moraš znati šta želiš. O predstavama znam sve preko aplikacija za kupovinu karata, ali tek na podcastima
Jedni dolaze, drugi odlaze na peronu moje sreće. Samo sam ja, samo sam ja čovek koji nigde neće. Ako me sretneš, moja draga, produži dalje ti, jer ja sam ostavljen, ja sam ostavljen na peronu ljubavi, na peronu moje sreće, tamo gde si nekad bila ti. Sad sam samo ja, samo ja i uspomena naše
