Nije došao uz fanfare, ni pod reflektorima.Nije upao u tvoj život kao uragan, već kao tiho popodne koje se samo uvuče u srce.Dok si ti filozofirala o životu, ljubavi, večnosti i o tome zašto ljudi gube jedni druge,on je negde učio da sluša.Da razume pauze između rečenica.Da oseti svetlost u nečijem glasu.Učio je kako se […]
Death comes before birth. It was the day of my funeral. They say that it is always rainy when someone who is, or rather was, a pure and a kind person dies, because of the sadness of so many people. I am standing by them all, while they are looking at a cross and a
Princeza prestolonaslednica je sedela u svojoj omiljenoj fotelji i spavala otvorenih očiju, dok joj je sluškinja pažljivo čitala redove iz knjige. Pripadala je dinastiji Plavih, koji su vekovima vladali Severnim Zemljama. Ime, koje ih je kroz povesne knjige pratilo, dobili su po zlatnoj boji kose koja je krasila glave svakog pripadnika Dinastije, kao i po
Reci mi. Da li ima u tvomsrcu mesta za mene?Vremenom ćeš shvatiti date niko ne voli kao ja. Strpljivo ću čekati dane ,kada ćemo biti zajedno.Jer u pravoj ljubavi ništanije nemoguće.
Mislim da je večeras ta noć, večeras ću oduzeti sebi život. Juče je bio moj zadnji radni dan, nisam rekao svojim kolegama da ne mislim više dolaziti na posao, ali zašto bih. Danas sam odlučio posetiti kuću gde sam do skoro živeo sa svojom ženom. Kako sam se parkirao na prilazu i otvorio kapiju dvorišta
Mračna je noć; a dodir vašmi sada jako nedostaje.U ovoj noći mi ništa osim suzane preostaje.Nebeske kiše iz očiju sjajnihne prestaju da padaju;dok u tišini jecaj više nije stran. Samo jedan dodir sa nebaučinio bi čuda,ali zvezda večeras nema.Uz njih sam potpuno siguran;One su jedina snaga koja ne prolazi,jedina uteha koja uvek dolazi.Jedini sjaj noći
Hiljade ispisanih rečine mogu dočarati osećajkoji me obuzme kada te zagrlim. Neumorno bih te grlioi zauvek ljubio; s tobombih se budio svakog jutra. Ti si moj tajni prolazkroz mrak; svetlostna kraju tunela kad izlaza nema. Ti si kompas koji me vodii ne dopušta mi da se izgubim.Ti si kompas moje ljubavi,moje sreće i mog sna.
Nisam odavno pisao;Nisam imao o čemu ili nisam imao kome.Bio sam srećan. A onda,ponovo sam te ugledao;ponovo osetio, ponovo poljubio.Opet si se nasmejala. Zanesen dodirom tvojim,nepomično stojim;a srce da može, iskočilo bi. Sve je opet i sve je isto.Jedino smo mi potpuno drugačiji.
Sanjao sam te.Još uvek te sanjam;Prestao sam i da brojim. Budim se zadihan noćima,sa tobom u mislima,a mnogo je prošlo. Premda sam mrzeo to.Mrzeo sam noć u kojoj me posetiš i podsetiš da još si tu;a ipak otišla. Mislim da nikada nećešni sasvim otići.Ne jer ne želiš;ja ne želim. Ti si jedina koju sam ostavio,a koja
Obraduj me kad te sretnem; Ja se ne radujem tako često,a srećem te još ređe.Ipak mi kolena klecajui srce snažno kuca kada mi priđeš. Nekada jedan trenutakmože zameniti sve izgubljene godine;A te godine zapravo ništa i ne promene.
Sanjala sam svoju staru kuću, onu sa teškim drvenim vratima u kojoj sam odrasla. Lep i sunčan dan nije ostavljao mesta za zle misli. Ipak, na staroj i zelenoj kapiji boje mente pojavila se, naizgled, jedna sasvim normalna osoba. Izgledala je obično sa kosom u paž frizuri neke neodređene boje, lica potpuno običnog i u garderobi koja nije isticala ništa na njenom telu: zelena majica kratkih rukava
Paviljon je sagrađen za vreme cara Senina, 16. vekova ranije. Zamišljen je kao spomenik velike ljubavi pomenutog cara i njegove omiljene konkubine. Car, zbog ugovorenog političkog braka, nije mogao da se oženi onom koju je hteo i koju je želeo. Zato je car, iako je mogao da ima svoj harem najlepših žena, odlazio samo kod
