Naša brda su vazda bila okupana jutarnjom maglom koja bijaše toliko gusta da bi je mogao nožem sjeći. Sama ta magla, toliko mokra i teška, sporo se dizala u hladne dane, a još više joj je pomagala Drina koja je bila tu pod tim našim brdima. U zimske dane koji bijahu odviše kratki, […]
Ajris Merdok Tim prokletim autobusom putovala sam svakog popodneva, osim vikendom, naravno. Bilo da je lepo vreme, sneg ili kiša kao što je
Zlobnica Zvala se Kristal. Ime joj je bilo čisto, jasno i svetlo. Bila je skromna, umiljata, iskrena, čestita devojka, studentkinja na Fakultetu organizacionih nauka i pred njom je bila blistava budućnost po rečima njenih profesora i koleginica. Izazivala je muškarce sa svojom bujnom plavom kosom i krupnim zelenim očima boje smaragda, ali ona i nije
On se diči, vremenu prkosno odoleva, svake noci kao da ne sliči na sebe-od cega oboleva? Čuvar mnogih tajni naseg jednog sveta, sja i nosi ih sa sobom u rajske odore. Nad Zemljom je prirodna rasveta što tiho gasi se pred svitanje zore. On od davnina gore postoji uvek nebu ce na isto
Čekam svitanje novog dana. Budjenje proleća.Cveća i drveća. Ptica let.Topljenje snega i dečiji smeh.Radjanje nove ljubavi i radosti. Proleće čekam te da dodješ u moj kraj.Da sa sobom doneseš toplinu.Leptire šarene, vedro nebo, sunce sjajno kao zlato.Sa velikim uzbudjenjem te očekujem.Tebe proleće, mog počasnog gosta.Dočekaću te raširenih ruku i sa osmehom na licu.
Stisnuta između prstiju poput cigarete uvlačiš se u moja pluća pod moju kožu gutam tvoj otrov ne znajući da on mene guta pepeo na vetru vetar tinja kroz kosti preplanula tkiva i tvoj trag na njima udišem te poslednji put
Зашто ми је душа осетна, за моје и туђе боли предосећајна, због чега је и сама рањива и несрећна? Зашто се вечито питам и без одговара скитам? Не добијам одговор ни два, а ко мисли и пита се- није за времена сва. Зашто оно о чему знам, као да већ било је ту-осетим.
Pojavi se katkad neko, poslat da ti vrati veru da i ovde moze biti lepo. Taj ide u pravom smeru. On mozda nema ni dom, ali ima veru. On zna Božji zakon. Jedino njega se plaši, daje mu veliki naklon. Kad izgubiš veru da još postoje srca koja kucaju tako, On ti posalje
Da si ratnik lakše bi mi bilo, Oružje bih sama spustila, Ruke digla i predaju izustila. Znala bih bar zašto je vrijedilo. A ovako ni metka ni rana, Ni krvi, ni zaraćenih strana, Pa ni priznanja da si za ili protiv, Ratujemo li i koji li je motiv. Da sam ratnica mrzila bih
Naletela sam skoro na priču o Hipatiji, ženi koja je životom platila svoju slobodoumnost. Živela je u Aleksandriji, na samom izmaku helenističkog doba i bila jedan od poslednjih stubova helenističke kulture. Otac joj je bio poznat filozof, rešen da kćerki pruži najbolje obrazovanje tog doba. Bavila se matematikom, astronomijom i filozofijom. Obrazovanje žena iz viših
Vrata su se primakla poput ušiju makaza i srebrni ključ je zaronio u ovalni cilindar goneći jezičak brave ka okviru štoka. Prvo jednom, a zatim još jednom. Na taj način gospođa Sniva svakodnevno je obezbeđivala svoj dom od provalinka pri odlasku na posao. Topot otkucaja štikli o stogodišnji beton otpratio je do kapije. Lili je
1. poglavlje Prelazim prstom preko umornog čela, izdahnuvši nad pogledom puta natopljenog čistim, svetlucavim snegom. Osećam toplinu u svojoj sobi, ali najednom prestaje. Oštrina hladnoće koju donosi zima, iznenađujuće je jača. Već nedelju dana kad god zaronim u san, sanjam belu postelju. U zamračenoj sobi, u sredini, nalazio bi se krevet, a u njemu nečije
