Одштампано у зборнику „Најкраће приче 2025“ (2026) у издању издавачке куће Алма.   На фарми Црвића код Вршца, окупиле су се животиње и слушале Петла Петоша, који је скочио на бунар и почео да прича: – Драги фармађани, пошто смо јутрос остали без фармоначелника, јаје да му душу прости, ред је да изаберемо новог. И

Зовем се Алекса, незапослен сам, живим са родитељима и објављујем књиге. Али, не желим да смарам о свом успешном животу, већ о свом комшилуку. Живим у малом, али лепом граду Вршцу, у насељу које зову Стакленик, јер је ту био стакленик пре него што су изграђене куће. Ако је насеље добило име због нечег другог,

Jutros krećem na posao. Puste ulice. Nema agresivnih vozača koji svojom histerijom nameću suludi tempo vožnje, pa mogu da se kotrljam. Nekad (retko) zaista uživam u vožnji. Na radiju Haustor, Šejn. Nadjačavam Rundeka “moje ime ovdje odsad znači pravda” baš u trenutku kad svetlo na semaforu prelazi u crveno. Prodjoh. Izgleda da žuto svetlo ne

Ја сам дух. Идем међу људе и прикупљам податке од случајних пролазника. Нико ме не види, не видим ни ја, али могу да чујем. Ја упијам шта људи кажу. Највише волим летње време када лебдим изнад башти кафића и кафана, а такође посећујем паркове. Филтрирам информације тако да оно што говори појединац, а уклапа се

Pre par godina radila sam u jednoj fensi marketinškoj agenciji u Zemunu. Kako znam da je bila fensi? Pa bila je to stamena dvospratnica u mirnom kraju, u ulici koja je izlazila na Dunav. Kuća je bila renovirana, i spolja i iznutra, i sve je mirisalo na novo. U prizemlju je postojalo malo dvorište koje

Gospođa zvana, NovaPolicaZaKnjige, danas je se udostojila počastiti me svojim prisustvom, u mom domu. Gledam je na vratima i mislim se, „Pa dobro bre sestro slatka, gde si ti do sada?” „Ah draga moja, krenula sam ja na vreme ali mi put preseče neki cipelar, pa tako ja zaluta sa njim, pomažući mu da napuni