Delimični zaborav

Pročitao sam negde, ne sećam se gde, kako neki tip debele knjige razreže, pa ih tako podeljene u tomove čita. Lakše mu – kako kaže. Ne znam po kom obrascu to radi, nije objasnio. Da li reže na početku glave, na okruglom broju strana, ili pak po određenom koeficijentu udaljenosti palca od dlana, kako bi […]

Entropija

Kradem ti elektrone entropijo. Batrgam se u lavirintu primordijalnih vulkanskih dimnjaka. Ja svoj porez pošteno plaćam, krvopijo! Moj opstanak titra između nebeskog i zemaljskog čardaka. Da li je poruka dovoljno jaka? Zrači li u mraku Ortovog oblaka? Da uzna mudrost velikog praska moja istina slabašna je. Tovim svinje! Brišem sline, rukavom sa mirisom čvaraka. Pogledom

Nemoj da pevaš, nećeš se usrećiti

Glavu će ti staviti Na panjeve govora Tražiće te u Orgijanju smisla, I kada više nemaš Šta da kažeš, Tada počinje lutanje Po oltarima Ako dozivaš bogove, Bogove ćeš i dobiti   I nemoj da te uče Kako se žitije pišu Pesnik je ništa Do Murnaovo tumačenje Života Mora da su Nemci bili u pravu

Firugdimant

Prolog Znalo se i čekalo. Kao da se sav nemir sjatio u srce i ostavio jezivu tišinu da huči oko mene. Srce je znalo, dolaze. Na horizontu je sunce umiralo u oblacima, sivim i teškim. Ledena magla noći uvlačila se pod kožu. Strah. Zar toliko parališe? Gde je moja snaga? Govorila sam sebi da ću

DELIKVENT-SANJAR

Diše mi se neka šuma; Svesno i vešto silazi s uma, Konstantni delikvent-sanjar, Naopakih misli vajar Mimo svakog druma Diše mi se neka šuma; S prašnjavom knjigom u šaci, Ne onom koju moraju, đaci Čitati- tako im veli škola, Uskraćuju im maštu, do zla bola! Potom mi se silno zeva U oblake, i dangubiti ne

СВОЈОЈ БЕАТРИЧЕ

Тумарајућ шумом, душа у паклове сишла, Тек на трен да силне спозна ужасе Али, ако моја буде Беатриче отишла Кога ћу онда у рају имати уза се?   Да ме води с неба на небо И да благост моја и светиња сва, Када инспирације будем треб’о Остану заувек лице њено, ока јој два.   Да

Rat duše

Došla si u moj život onda kad sam još bio nesvestan njegovih draži. Onda kad nisam znao pisati pošteno, ljupko i konkretno, kad bile su mi bitne lopte, bicikle i trotineti. Došla si onda kad bio sam bezbrižno dete i slomila me na komade, trgajući mi mladost i lepotu detinjstva. Gasila si me popiti pesak

Saspens

Saspens kao iščekivanje raspleta. Obično traje nekoliko minuta. U mom slučaju sveprisutan je već danima. Ne volim taj osećaj. To iščekivanje. Šta će se desiti? Koliko će to očekivanje trajati? I šta uopšte iščekujem? Iščekivanja su malo zajebana. Pogotovo kada su tako apstraktna. Nedovršena. Svakodnevna. Trudim se da ne mislim o tome. Teško je kad

DIRIGENTI

-A kada si ti poslednji put dirigovao vetru?- pitala me je mlatarajući rukama, tako jednostavno kao da me pita kada sam poslenji put bio u bioskopu, ili na moru, ili tako nešto. -Nisam nikada-odgovorio sam i nekako me je bilo malo sramota zbog toga, iako sam to smatrao potpunom budalaštinom. Šta to znači uopšte i

moje cveće, u crnini

ti si tamnica u kojoj gori svetlost odsečena stabla, cela od korenja cvetić zakržljao u razvoju, dišeš na ugljen dioksid, ponosna kao hrastovi i gora od koje bolje nema proleće kojem se nije vratila lasta, pa žališ narod se tvoj u visine diže ali je dno geografska veličina kojoj menjaš pojam tvoje su livade zelene

Upokoj vizija

Jednoličan ritam muke.   Prazan trg, sem tebe. Sa nogama u fontani držiš glavu na kolenima.   Presamićen, misliš da si sam na svetu.   Unaokolo magične kugle sa slikama prošlosti i budućnosti skaču kao loptice-skočice.   Bez sadašnjosti, život je period između ujutru čistih i uveče prašnjavih cipela.   Knjige koje si pročitao odleću

Scroll to Top