Ne želim da se razdvojim od tebe . Ne želim da kažem ” zbogom ” .  Boli me što se moramo rastati .  I možda nikad više ne sastati .  Uspomena najlepša ćeš mi ostati .    Ne ,  ne ,  ne  odlazi  od  mene  , ne napuštaj me ti .  Sada kada si mi […]

Nekada si bio tu ,  za mene .  Bio razlog moga osmeha . Bio moja sreća ,  moja uteha .  A sada te nema .  Boli me .  Vrištala bih na sav glas tvoje ime . U želji da se vratiš .  Kiša pada danima , a  ja  plačem  satima .  Jer  si  ti  moja 

Pesmo moja najdraža ,  nek tvoje slatke reči vetar nosi daleko .   Nek te reči dotaknu zaleđeno srce . Jer tada će ono moći voleti .   Pesmo moja najdraža , ko more duboka a kao svila nežna ,  nek te vetar nosi daleko .   Daleko , daleko do zaleđenog srca . Nek

Sanjati snove  velike kao zamak ,  ili male kao kocka čokolade. Svejedno je. Bitno  je  da sanjaš. Da  si  sanjar. Sanjar  koji deli sa drugima svoje snove. Ili  onaj  koji  ih  čuva  samo  za  sebe  duboko  u  svom  srcu. Snove  prepune  ljubavi  i  radosti. Ne  prestaj  da sanjaš. Ne  prestaj  da  budeš sanjar. Jer život 

Kiša pada čini se kao da neće stati. Tako govorim sebi, dok mi srce za tobom pati. Prema nebu pogledam tamni oblaci se razilaze i sunce opet sija. Kao da kaže ” Nastavi da se smeješ  ”   Ovi trmurni dani neće trajati zauvek ako im ne dozvoliš. Neka tvoj osmeh bude kao duga posle

Oduvek sam verovala da je moja sreća samo uz tebe. Ali na bolan način sam saznala da to nije istina. Brišem suze. Idem dalje. I ne osvrćem se. Jer sreća negde drugde čeka me. Jer moja sreća negde drugde čeka me.

Нисам заборавио шта се током претходних година збило, Не бих о томе, јер данас је баш леп дан. Ово је време кад стих сам пада у крило, Записаћу га и прошетаћу, јер баш је леп дан.   Утрошио сам пар суза на сећања драга,  Чисто да се опет осетим да сам живео. Поносно се насмејем

Čitam opet tvoju pesmu,  sad već u tri zida svoje sobe i spoznajem-  sva tvoja slova šapuću o glasnom Miru slobode. Podignuta tri prsta  drugi pesnicom broje, sat otkucava vreme, deca spavaju, a ljudima se brige kao pčele roje. Tik-tak, tik-tak, pusti korak lak, tik-tak, nije svaki dan lak… Ne znam zašto kad ti pišem

Заблуде пруже, лажима истину народу служе.   Крваве им руке, не оплакују губитке, краду и ситно броје добитке.   Људскости у њима никад није било, ништа им није на Земљи свето и мило.   За морал не дознају, похлепност у себи једино је што познају.   Негују ружне речи и незнање, истина је црвена и

Nemoj me zaboraviti. Nemoj me ostaviti. Samu. Uvek ćeš mi značiti sve. Zar ne mogu stvari da budu kao pre. Srce se lomi poput stakla. Tuga, taj strašan otrov koji razara moju dušu. Uništava sve što je dobro u meni. Hladna kiša i jaki vetrovi najbolje opisuju moja osećanja. Ledi se krv u žilama. Svuda

Različiti smo. Ti i ja. Različiti kao mesec i sunce. Noć i dan. Led i vatra. Da, to smo ti i ja. Dva različita sveta.   Znam, razlika je velika među nama. Ali to nije bitno, jer su nam osećanja isto.