Više puta si mi rekao da zaslužujem bolje od onoga što si mi ti pružao. Slažem se. Međutim,  moje srce nije htelo da sluša. Želelo je samo tebe i nadala se da ovo među nama može postati bolje. Nije moglo.

Освануо је нови дан, тад сунце обасјава све. Обасјава сваки кутак ове планете. Уживам ја, у сваком моменту новог дана. Који ми живот пружа. Нови дан, увек са радошћу дочекујем нови дан. Непоновљив и посебан тај нови дан.

Рука у руци Снег на капутима Светлуца као камен И пресијава се Бело злато У спектар боја. Венама тече Мноштво звезда Малена галаксија У пространству свемира.

Свирај ту песму. Певај ту песму. Песму о животу овом неповратном. Свака њена нота у срце ме додирне. И нежно и снажно. И тужно и весело.   Само је свирај. Само је певај. Док не дође време да сиђемо са позорнице. Не жалећи што смо свирали,певали и слушали песму о животу овом неповратном.

Где се крију летње чари? У твојем и мојем осмеху. Шетњи крај мора уз звуке таласа. И овом прелепом дану којем не желим да дође крај.   Али хоће. На то ме сребрни месец који се у води огледа подсећа. Да ће проћи летње чари и да ће бол у мом срцу остати док не

Хоћеш ли ми поклонити ружу? Као крв црвену. Свежу од јутарње росе. Заводљивог мириса. Ону која је само за мене. Да ме  подсећа на пролазност лепоте, љубави и нас самих. Јер ћу само такву ценити и волети.

Када ти је љубав у срцу тада цели свет добија боје. Топле и разнолике боје, око тебе добија цели свет. Зато чувај и негуј љубав у срцу свом јер тада цели свет добија боје. Топле и разнолике боје.

Kažeš Imaš lepe oči Ali ti se pogled negde gubi često Gde to lutaš Šta to ima u tebi Tiho, Edipe Ja postavljam pitanja Ti rešavaš zagonetke Ne rešavaš zagonetke Ti rešavaš mene Rešenje si Otključavaš katance i okove I sve brave duše moje Ti si ključ Slobodna sam Svlačim kao košulju Mrske lavlje kosti

Kroz senke misli, Natmurenih obrva, tamnih očiju, žuriti, hodati, negde od sebe u zagrljaj ničijih ruku, prepletene noge umršene u misli, sedi, visoko je nebo utrnulo od vetra, i grane mile, hrapave obraze oštri zubi, od vetra, od kiše, misli crnilo, i kaput, cipele, misli, ogrnuta sobom pleteni džemper i tišina, koraci su tuđi, a

Zavodila me kao nijedna pre nje, izludi me, naljuti, ali volim je jače nego ikada. Ona, moja bezobrazna zavodnica zbog nje moje srce je uvek spremno za stradanja. Sposobna da voli i mrzi u jednom danu, naučila me životu, da nije sve u šarmu i kretenstvu, sad kroz njeno srce prolazim kao kroz tajnu stazu,