“Pa ja sam uvek tu”… Odzvanjale su joj reči u ušima nakon što se probudila.Još uvek nije,i nikada neće,prihvatiti preseljenje oca u neke bolje svetove.Iako tada mlada devojčica,devojčurak,u najluđim godinama snove je prekinuo prerani odlazak njenog oca. Dugo sam ostala budna te noći nakon što mi je kćerka poslala poruku da je prethodne sanjala njenog […]
Slava je. Mitrovdan. U vazduhu se osecao miris snega. Zurila sam sa spremanjem kako ne bismo kasnili na slavski rucak kod ujne. Tog dana nisam isla u skolu. Od ranog jutra sam znala da biram snalice i gumice za kosu kojima cu vezati i ukrasiti svoju do pola ledja dugu kosu. Mama je znala da
Tišina. Nedeljom. Vikendom. Kad hoćemo i poželimo. Ne znam da li da to nazovem begom od stvarnosti ili nekim mojim univerzumom. Dan vrvi od lepote. Leto u jeseni. Oktobar u avgustu. Snovi u danu… Ali… Opet je nekako tišina. Nešto nije to. Negde je nešto zapelo. Osećam. Ne štima. Kao kad želim da udahnem vazduh
Bilo je oko dva sata posle ponoći. Zaspala sam čvrstim snom. Čekala sam te da se javiš jer sve što sam imala od tog nečeg „našeg” je bilo, čekanje. Ti si se naravno javio ali ja ovog puta nisam čula zvuk moje najdraže poruke. Javio si se znakom pitanja. To radiš već neko vreme. Od dugih
Sreća u sebi i za sebe. Ljudi ne vole tuđe sreće zato ih ne ljuti Jer im se pamet pomuti . Kad osmijehom zračiš očekuješ da se i oni vesele Ali avaj, drznu se . Šta mi se ruga ova ,osmjehujući se. Ko se još danas smeje osim ako nije rano poludio ? Zato sakrij svoju
Pesma o čokoladi Svi te mrze a svi ti se dive. Oj, ti slatka nakazo voljena. Noću budiš ti najniže strasti. Da te gricnem iako te krijem. Doktor kaže ne jedi , ali đavo ne da mira, gricni kocku da te želja mine, i da šećer sreću ti dodirne. Jasminka Nikolić ex Brdarević
Ko to spominje ko to čestita 29. novembar Prošla su pola vijeka od kada su skromnost i siromaštvo bili vrlina Prošlo je pola vijeka od crvenih knjižica srpa i čekića ježenja kože uz himnu Hej Sloveni ! Prošlo je sve kao da nikad ni bilo nije Dvadeset deveti novembar postao je dan gotovih jela
Letnje popodne, leno, toplo i umazano zunzarama. Na travnjaku ispod šljive, jeli smo lubenicu, slatku i sočnu, crvenu kao krv. Njen sok nam je curio niz obraze, a mi skupljali kapljice oblizujući se. Lubenice su prodavali na velikim konjskim kolima. Brdo lubenica je bilo poređano na kolima. Lubeničar je razvozio kroz ulice vičući „lubenicaaaa“! Mi
Je li to ono kada bez straha piješ kafu sa drugaricom. Je li to ono kad se dotjeraš pogledaš se u ogledalo i sama sebi kažeš to je taj izraz u tvome oku Je li to ono kada odeš kod sestre i pozdravljaš se s njom od srca i budalasate bez podozrivih pogleda Je
Bila je nedelja i Novak je rekao da je dobro što se izdigao i da je to najvažnije. Iste te svete nedelje, mudraci su pisali o velikim humanistima koji su lečili decu u velelepnim bolnicama Emirata dok je Kristijan ponovo počinio grehe iz mladosti i sa prijateljima ukrao mleko za bebe u supermarketu. Sedela sam
Dečko ima 28 godina. Dečko ima vetar u kosi. Dečko ima plavu torbu oko struka. Dečko ima i ime. Ipak, dečka niko ne zove imenom jer njegovo ime nije od značaja. Oni imaju imena, dečko ih sada već dobro zna jer ih služi već neko vreme. Dečko radi od 7 do 7. Tako je birao.
Stojimo kraj kuhinjskog prozora. Toplo je. Leto je. U prizemlju zgrade komšije diskutuju o letovanjima koja uzbuđeno planiraju kako bi im se životi na kratko promenili. Pita me ko su ljudi u prizemlju. Kažem da su to komšije i da jedna od komšinica ima baš lepu haljinu na tufne. Pitam ga da li voli tufne. Kaže
