Последњи пут

Недостајеш ми. Али не оно као, већ ми истински недостајеш, физички ФАЛИШ. Фали ми твоја рука која ме подиже из пепела, твоје раме да на њему заборавим где сам и твој топли глас који је увек умео нешто паметно да каже. Фалиш ми да ми по милионити пут кажеш како на овом свету добри људи

Nedostaješ…

Nedostaješ mi kao dodir koji se pamti, kao da si pesma koja ne prestaje. U tvojim očima nalazim svoj mir i spokoj, jer ti si ljubav mog života. Nedostaješ mi kao note u melodiji, želja za tobom kao plamen u meni gori, kad te nema osećam se kao golub bez svojih krila, i kad te

Nemiri odrastanja

Ustali smo rano. Bilo je hladno. Ne volim i najmanju hladnoću, nimalo. Telo krene da mi se grči, lice mi se mršti, usne se skupljaju, a oči skoro da ne mogu da otvorim. Na vrhovima prstiju videla sam tragove zime. Nisam mogla da utišam čežnju za snom, dok sam pokušavala da se što brže spremim.

Korak po korak

Mašina za veš je brujala i šištala potmulo, naizmenično. Vladislav se setio kako je još kao dete voleo da dešifruje njene monotone zvuke. Kad bi se zavrtela ukrug, u najvećoj brzini, gotovo je mogao da čuje reči koje je ponavljala. I on ih je ponavljao zajedno sa njom. Nesmejao se toj pomisli. Kako je lepo

Starac i nebo

Najveći je medved u zgradi.   Radi kao sanjalica i ne zarađuje loše. Hobi mu je gledanje kroz naočare za slepe.   Izlazi rano uveče. Kući se vraća auto-stopom i malim liftom, a spava sa plišanim kurjacima.   Mesečinu ne gasi cele noći. Svakog jutra kasni sekund više.   Duša mu oteža kada se kumulonimbusi

KRVOPROLIVENE NOTE

Nosim tvoje praznine u notnom sistemu straha. Po njima dani dobijaju ime. Ti si onaj iz stvarnosti koja drugima ništa ne znači. Baš ništa. Kroz krvoprolivena srca, tugujem ljude i njihove linije koje na sebi oživljavaju note. A ti si opet onaj koji uzdiže pepeo iz svake ukaljane čestice smrti. Kao leptir kroz umorno nebo.

Мала усамљена звезда

Трепери на небу мала звезда. Трепери сама у ноћи. Њен сјај као да нико не примећује. Као да не сија довољно. Па ваљда зато неће нико да јој приђе.   Мала звезда, све слабије трепери. Док се у мрачном велу ноћи повлачи. Само се пита да ли ће трептрај њеног светла ико приметити.

Плаве очи

Тако нежан си. Тако посебан си. Као за мене створен си. Погледај ме мило моје, желим да видим очи твоје.   Очи плаве, ох,те очи плаве. Волим те плаве очи,које сјаје као свици у ноћи.   Ох, те плаве очи, које сањам ја сваке ноћи. Очи плаве као небо. Сваки поглед твој је мио. Поглед

POGLEDATI ISTINI U PODOČNJAKE

Krenuti u hitri beg Glavom bez obzira Ako bi to učinio begunac raspisali bi raskošnu poternicu Raspalili reflektore na voštanim stubovima I ukopali pete u zemlju Plakatirali ime i prezime i datumirali svršetak Iznenada bi se usta pokrivila kao iznemoglo bagrenje pod naporom suša I nevernici počeli da veruju Skliznula bi bar jedna sitna kap

Бал духова

Још као мала волелеа сам приче о принцезама. Посебно оне где се принцеза на балу заљуби у лепог принца. Мислила је Кети док се шетала близу старог замака. Изгледао је прелепо обасјан месечином.

Trag

Zaboravljaš datume, imena, događaje. Brojeve telefona, ma nikad se nisi ni trudio da ih zapamtiš. Uzaludan je to posao. Zaboravljaš melodiju svoje omiljene pesme, nazive ulica i njihove brojeve sakrivene iza nespretnog oluka. Zaboravljaš boju glasa onih koje više nema. Zaboravljaš pojedina lica ljudi koje često ne srećeš. A dešava se, da ti se najednom

Scroll to Top