Vremena su uvek bila teška, neka manje neka više. Upravo iz tog razloga sam često menjala ime, kako su se menjale i prilike. Ali uvek sam bila glavna u kraju! Izvesno vreme svi su me znali po kralju Petru I i nimalo mi nije smetalo biti deo kraljevske porodice i svih etikecija koje kruna […]
Priča je osvojila treću nagradu na konkursu “Sa kaldrme i sokaka: neispričane priče iz starih srpskih gradova” 2025. godine i štampana je u zbirci grupe autora. Ja zapravo više ni ne znam ko sam, gde sam ni kuda idem. Ne znam više ni odakle sam, a ni gde ću
Млади монах Генадије седео је крај самртничке постеље игумана Кузмана. Из неког, само Кузману познатог разлога, тражио је да га исповеди млади монах из манастира Присој. Он је већ неко време седео крај игумана тако што је бацао поглед повремено на болесника а повремено кроз прозор где су се врбе њихале на ветру, док је
1. poglavlje Letnji dan u arheološkom parku Sirmijum. Gužva, vašarska atmosfera, radosna cika dece, statisti u rimskim unuformama, ljudi obučeni u svakodnevne rimske nošnje. Kos-plej u punom sjaju. Festival rimskog nasleđa. Svetlana, posetitljka u kasnijim četrdesetim stajala je malo sa strane, tražeći hlad. Bila je u laganoj letnjoj tunici, crvenoj, i berlom šorcu, i sandalama
Naletela sam skoro na priču o Hipatiji, ženi koja je životom platila svoju slobodoumnost. Živela je u Aleksandriji, na samom izmaku helenističkog doba i bila jedan od poslednjih stubova helenističke kulture. Otac joj je bio poznat filozof, rešen da kćerki pruži najbolje obrazovanje tog doba. Bavila se matematikom, astronomijom i filozofijom. Obrazovanje žena iz viših
Њене црне крупне очи као крила ластавице су трепериле док је падала покошен метком. Њена кратка одсечена коса натопљена крвљу се слепила за главу и у том моменту само јој је пролазила једна мисао: „Ако ме ране, нека буде у ногу. Нека буде и у главу, само нека не буде у груди. Сазнаће…сазнаће да сам….”.
Опрости – рече он, прочитавши малопре добијено писмо: „У последње време баш често размишљам о будућности. Када сам одлазио од куће, уочио сам неке детаље које сам до тада, гледајући, прескакао. Схватио сам да ће оне воћке ускоро да се осуше, и да травњак испред куће није уредно покошен, а тамошње кртице су толико узеле
Није лако бити наследник. Носити то страшно бреме на леђима да си можда недостојан или ћеш недостојан постати. Да си омален или свакако мањи но што су твоји преци били. Да у теби нема довољно части, поштења, храбрости и јунаштва. Да се честитост не наслеђује него учи. А ко тебе, несрећно посмрче, да научи ичему.
