50

ιδ’ XIV

SA PEDESET STE KVALIFIKOVANI ZA VESTERN

Taman sredim Apača iz prethodne glave,kad se sledećeg jutra na vratima pojavi žena izblajhane kose u majici do pupka , mikro suknji i  “letnjim” heklanim čizmicama . Usne su joj bile izobličene jaluronskom kiselinom u želji da postane vlasnica crnačkih,mesnatih usana. U jednoj ruci je držala vejp i purnjala čekajući da joj otključam staklena vrata. Primetila sam da oko struka ima veliku tetovažu – dve isprepletene zmije koje su u ustima držale koltove iz čijih cevi se pušilo ,a čaure su ležale ispod zmijskih repova. Samo mi je još ova ” revolverašica” falila,pomislila sam. Očekivala sam zamenu jer je menadžer poslao poruku u kojoj me je obavestio kako će najverojatnije ujutro doći devojka koja će zameniti jučerašnji brabonjak sa kojim sam morala da se obračunam..

Čim je ušla, počela je da nezaustavljivo priča : još jedna u nizu logodijareja tj.pripovedačkog proliva. Vukla je sa sobom ogromnu kesu iz koje je izvukla jastuk,kućne papuče i vrećicu punu plastičnih noktiju u raznim bojama.

” To su nokti za slobodne dane”,objasnila mi je. ”

“U slobodno vreme možemo da stavljamo dugačke nokte. To je sad  “mast”. ”

Pogledala sam je. Da li je moglo gore? Umesto brabonjka s cigaretom u uglu usana,dobila sam izlizanu kopiju seoske Barbike sa plastičnim noktima koje lepi praznicima i za vikende.

Ako vam neko kaže kako je sa pedeset godina dosadno i kako se ništa ne dešava,nemojte mu verovati – život mene kao pedesetgodišnjakinje imao je više obrta nego filmovi Kventina Tarantina. Eto,slušajući seosku Barbi nagorelu sa strane,zakoračila sam u vestern sa sve istetoviranim koltovima,zvečarkama iz Nju Meksika i kantri pevačicama …jer ispred mene je stajala Doli pevačica narodnih popevki o osveti ozlojeđenih ljubavnika,prevarenih žena i muškaraca i inih koji  svoju tugu utapaju u žestokim pićima na seoskim vašarima i svadbama.

” A ja sam Doli . Znaš kao američki  “lutkica” ! Za vikende nastupam u kamping naselju ,tu na obali. Stotka za pet sati pevanja! Nije loše! I odlepršam pre nego što se čobani iznapijaju i isprevrću stolove. Dve stotke za vikend. Za četiri vikenda zaradim Bejbinu platu. A, stvarno,gde je Bejbi? Opet kasni!”

” Bejbi? Menadžer je rekao da će poslati samo jednu devojku.”

” Pa,da jednu – moju Bejbi! Bejbi je moja ćerka. A evo je. Ja ću joj otključati! Bejbi,gde si do sada?! Donela sam ti jastuk,papuče i evo ti i nokti ,u subotu posle posla nabaci narandžaste nokte i dođi u kamping. ”

Ispostavilo se da je Doli bilo trideset četiri godine i da je Bejbi rodila sa šesnaest godina. Bejbi je upravo tih dana bila napunila osamnaest godina. Kao poklon za rođendan Doli joj je platila tetovažu u Pistoleros salonu . Tetovaža se sastojala od rečenice ” don’t call me babe” i jedne mrtvačke glave kroz čije očne šupljine se provlačila zvečarka… Doli je rekla kako su zvečarke njihovi omiljeni motivi zbog vremena koje je ona provela u Teksasu kao dete. U Teksasu se rodila i započela osnovnu školu. Kada je završila prvi razred ,vratili su se u selo odakle su došli,ali njoj su zvečarke izgleda zaposele um. Objasnila mi je kako je sa ocem išla po nekakvim američki pustinjama,Arizoni,Teksasu,Nju Meksiku i kako je na tim putovanjima videla zmije ,te iste zvečarke koje je iscrtala kasnije po svom telu. Usput, Pistoleros salon je po Doli bio najbolji salon za tetoviranje. Mogli je da mi sredi popust ako budem htela da se istetoviram. Pistoleros je takođe bio povratnik iz  Amerike i zajedno su pili po vašarima gde je ona nastupala….

Ovde završavam glavu o svojoj kvazi vestern avanturi jer bih inače morala da od glave napravim roman. Ostaviću Doli, Bejbi i Brabonjak ( eto ,dobila je i veliko slovo!) za neku drugu priliku….srešćete ih još u nekim narednim glavama,možda knjigama.

U svakom slučaju, pedesete su divlje godine u kojima ste suviše stari za nove zalete,ali sa zavidnim poletom ulećete u priče koje vam drugi nude,a uopšte ne zavidite zapletima koji im se dešavaju. Jednostavno uživate u predstavi,a da ne plaćate ulaznicu. Sa pedeset vam je dosta vašeg ,ličnog Divljeg Zapada. I zvečarki iz Nju Meksika ….

Pedesete su vestern u kome su sve čaure rasute već odavno po podu budućih teturanja zbog bolova u zglobovima.

Pedesete na svom nišanu imaju više nego što mogu ubiti jer su ostale bez metaka,ali su ipak dovoljno mudre da znaju kako blefirati bez municije…

Živele pedesete. Živeli mi koji smo ih prevalili Iako su nam šaržeri prazni.

Za pedesete treba imati hrabrosti je istina koju vam trideset godina pre toga niko nije najavio,a i da jeste ne biste mu verovali.