50

δ’ IV

δ’ IV

Klozetska šolja je naš tron ,a jutarnje pražnjenje naš neopevani bol u kraljevstvu pet decenija svakodnevno zidanom konstipacijom i prilivom. Kada bi nas neko pitao šta je najbitnije,mi bismo bez razmišljanja odgovorili – jutarnja ceremonija sranja. To što skoro niko o tome ne piše,ne umanjuje njegova gotovo sveti značaj. U našim godinama hodati neredovno ispražnjenih creva bolnije je od svakog slamanja srca.
Takozvani ” slomljeno srce” ,to mi u ovim godinama znamo, može se nekako zalepiti i staviti ponovo u funkciju,ali creva su ta koja nam svakodnevno zadaju muke.
Pitajte jednog iskrenog pedestogodišnjaka koji se ne folira i ne izigrava omladinca jer ” duh ne stari” šta je bitnije “leptirići u stomaku zbog zaljubljenosti” , ili dobra funkcija creva i on će svakako odabrati redovno sranje .
Zbog slomljenog srca mnogi su pisali poeziju,ali tek lenja creva izazivaju bol. Da ne spominjem iziritirana creva koja vas stavljaju u položaj da tražite klozet svakih pola sata .
Manite nas poezije o prolaznosti života i izgubljenim ljubavima i dajte nam nedjelju dana bez stomačnih tegoba.
Između srca i klozeta ja biram klozetsku šolju i udobnost redovnog pražnjenja creva!