50

η’ VIII

η’ VIII

Pre neki dan jedna žena kaže da je zamrzla svoja ” jajašca” jer joj je preko četrdeset godina i pita se da li je dovoljan broj jajnih ćelija zamrznula ,ili je trebala doci željnom love da zatraži da stavi u epruvetu i ubaci u svoj zamrzivač još koju?

Ovo je doba koje ja kao pedeset godina star egzemplar ponekad ne razumem. Čemu zamrzavati jajašca kada uskoro neće biti pravih muškaraca jer su za razliku od ženskih zamrznutih,njihova jaja mućkovi? Kome ih zamrzavaju ? Šta će se desiti sa ljudima koji će se u budućnosti izleći iz tih famoznih zamrzivača? Ko će ih podizati? Prvih pedeset godina smo slušali sve i svašta ,ali tek sledećih pedeset će svet dovesti do njegovog konačnog kraja,neće opstati ni uz pomoć dubokog zamrzavanja genetskog materijala. Vreme u kome se ljudi rasparčavaju na ovakav način kao da su stari automobili i zamrzavaju svoje rezervne delove uz pomoć medicine koja bi šatro trebala da učini život većini ljudi kvalitetnijim i što manje bolnim je vreme koje je učinilo mojih pedeset godina istovremeno i dragocenim i sasvim bezvrednim. Dragocenim jer je to bilo vreme pravih knjiga,informacija koje su se morale zaista tražiti,učenja kroz neposredno sticanje iskustva predhodno pretočenog u stranice školskih knjiga,medicina je obezbeđivala oporavak bolesnima,a ne razmnožavanje imućnih punjenjem zamrzivača svojim jajnim ćelijama..Bezvrednim je mojih pedeset godina učinila ova novonastala pomama za brzinom ostvarivanja svih ciljeva,bilo da su sasvim mali i nebitni,bilo da se radi o izgradnji stambenih blokova pre roka kako bi se lova maznula što pre.Bezvrednim je mojih pedeset godina učinilo to što je svaki ideal devalviran serviranim pričama raznih influensera,lajf koučeva o dobrovoljnim trpljenju bola dok se istovremeno žudi za pozicijama sa kojih se može gomilati bogatstvo, a koje u stvarnosti pripadaju malom ,zatvorenom krugu propalica sa skupim satovima oko ruku i više kvadrata stambenog prostora ,nego sivih ćelija u glavama.

Izgleda da je budućnost unapred izbrisala sve ideale ,pa je tako život koji će jednom proklijati iz zamrzivača odgovor na sve.

Za čoveka koji je bliži svom kraju ,nego početku kapsula u ledu nije opcija. Za nas kojima je pedeset,ili više led se još uvek samo konzumira kao dodatak piću.

Rekla bih vam da uz piće i led ide i zdravica,ali kako nastaviti uz “živeli” znajući da pelcer sledećih pedeset godina leži u ledu zajedno sa ostacima mamuta koga se trude da kloniraju?