50

ιστ’ XVI

FALOKRATIS ( α )

Ovo je vrlo zgodna reč kojom se opisuju svi oni kojima je ruka u šlicu,a i mozak im je na istom rajfešlus nivou i vrlo teško da im se može podići nivo bez obzira na koji organ da mislimo.

Jedan od pripadnika i pobornika falokratije je jedan od tipova koji dolaze do našeg pulta. Bez obzira na godišnje doba, vremenske prilike i doba dana uvek nosi naočare za sunce . I to ne bilo kakve,već one koje imaju žuti odsjaj i koštaju koliko polovina moje plate. On vrata otvara nogom, u prenosnom i bukvalnom smislu. Žene su za njega ” ženske” , ” one ” , “ako hoće ista prava,neka dignu džak sa cementom”…kao što ste već zaključili od neandertalaca ga deli jedino to što neadretalac nije bio podvodač amater i naravno nikada ne bi na nos stavio takvu koještariju kao što su sunčane naočare stakla u boji povraćotke dece iz autobusa po povratku sa ekskurzije.

Dakle on ulazi pun sebe,nikada ne pozdravlja i nikada nas ne gleda u oči,već negde iza nas,iza rafova kao da gleda kroz nas.

Sama činjenica da je ušao je dovoljan razlog da nam zatraži da mu poljubimo papuču,pardon mokasinu oblika kabriolet automobila navučene preko iskvarcane noge koje pere samo kada se kupa. Sa njim je i njegova lična svojina to jest žena. Ona ništa ne govori. izgleda da je tek naduvala usta,pa ne može da ih otvara. Obučena je u tesnu poluprovidnu bluzu i kožne pantalone. Na rukama drečavi nokti toliko dugački da se pitam kako uspeva da obriše dupe. Ali valjda to nije ni bitno nekom ko je sa australopitekom koji iz porodičnog biznisa izvlači dovoljno novca da joj plaća nove aj fonove čim izađu na tržište,a ne da kao neka bednica sama plaća svoj aj fon u ratama.

Njoj ne trebaju prsti ni za šta drugo ,osim za mistera do nje i da lajkuje video zapise na Instagramu.

“Imaš ovo? ” ,govori i baca na pult neku kutijicu.

U ustima mu čačkalica. Vidite on je jeo u restoranu i parče oktopoda mu je zapelo između četvorke i petice u gornjoj vilici.Ali otkud da to neko od nas razume! Suviše smo siromašni da shvatimo kakve menue on proždire sa svojom ženom koja mu je tek broš ,pardon aksesuar kojim se maše pred ostalim mužjacima čiji broševi nisu tako egzotični kao njegov. Njegov broš je egzotičan broš : govori ruski ,u životu nije digla teže od kašike i na sve njegove hirove spremno klima u znak odobravanja uz određenu cenu.

” Ne” , odgovaram i oštrim pokretom gurnem mu kutiju nazad .

” Zn’š ti ko sam ja?!” ,izbečio se i skoro progutao čačkalicu.

” Moraćete na autobusku stanicu.Tamo na šalteru će Vam pomoći.”

” Kakvom šalteru?” ,čačkalica je odletela i njeno mesto je zauzela pena .

” Na šalteru za izgubljene stvari. Možda se tamo nađete.”

Broš je iznenada stekla znanje govora i počela da palaca svojim jezikom frfljajući kroz predebele usne koje je nisu slušale.

” Žalićemo se. Moj muž ovde ostavlja ..,” ,zamislila se pre nego.što će nastaviti”, ….tone novaca.”

” Mala,ja ovde dolazim godinama,kapiraš? ”

” Ne.”

” Za mene mora da bude!”

nastavak u sledećem poglavlju…