Нисам ја за овај свет, мени је свет тамо где је цвет. Све мање је у човека воља, да бори се за времена боља. Нисам ја за овај свет, можда ни за цео век, мени је свет где срцу доброта је лек. Нисам ја за овај свет, овај свет, невероватан, зао и леп, овај свет […]

  Сунце отапа са мог срца лед, буде се у пролећа, свежине мириса у нови дан.   Ветром ношени су опојни, буде се за живот поновни.   Олиставају и зелене се поља, почиње Март.   Будан сам цвркутом ласта, помилован зраком Сунца по озеблом лицу.   Свануло је јутро и са њим прилика.   Почетак

Снежни су врхови планина, између ових даљина, између нас.   Међу нама стоје планине, не знам им ни име.   Таласи мора при обали су склад, песми без риме, објаснио бих тишину коју осећам тиме.

Уздиже се Месец високо на небу, сакривене не открива тајне. Чувар ведрих је ноћи, целе ноћи сваке поноћи.   За ока сан не дозна, мира тело не спозна. Вреба опасност, светла одлазност.   Зачух звона поворка, без сведока, одлази она.   Ноћно небо тамно, тишином глуво, и светлом слепо. Светлом за истином, путем је слепо.

  Искра, ока мог од погледа твог, искра је душе и срца тог.   Искру не гасе жубори воде у реци, дубоко су скривене тежње у сенци, животи нам кићени најбељи венци.   Волим је у сенци, одраз пије истине у реци.   Наслањамо главе о раме, ћутња проговара гласно, истина очи угледа јасно.  

  Голема је патња, народа једног рода. Зарад похлепе туђе, издаје своје Земље.   Истина продата, другима Земља дата, образ да се продати, изгубљена част никад се не врати.   Големо срце пати, муци издаја слади, Земљи широм јади, неправди срб се инати.   У бој на Земљи тој, отаџбино живот пашће мој. Божура поље

  Хоћу да стигнем лептира, среће на сопственим крилима. Удахнем и застанем у месту, упереног погледа ка небу, не пронађем скровишта звезду. Осетим прашине небеске, не мислим и неће срце о њој. Остављам болне кораке без ње по Земљи тој. Околна не знана места, очима запала из небеса плавих, фали једна звезда од хиљаду палих.

  Косово је крваво поље, земља која тежи опоравку, препороду и да јој буде боље.   Косово је поновно рођење, српска колевка и дете, отимањем дуго му прете.   Косово јунаке рађа, мајка је наша која нас на свет порађа.   Косово манастира нашироко, Немањића завет, Грачанице и Високих Дечана, Српска је земља опевана и

Очи су огледало једне душе. Погледам те, кроз ока твоја два и јасно увидим све. Твоје очи одраз спознаје среће и са тобом њено остварење. Твоје очи море, плаве бескрај, Твој поглед смирај, вредан чекања. Твоје очи Сунце у јутра које ме буди, звезде водиље и сјајне у глуво доба ноћи. Твоје очи топлина погледа

Шетам, сузе теку, право сливају у реку, жеља за правдом покреће, Земља стати мора да се окреће. Све мора да стане, побуном на лаж, истина нек устане, за живот бољи да постане. Шетам, пут је дуг, уз мене иде и чува ме друг. Земља је стала, за живот да би постала, не окреће се више

  Међу хиљаду рајских ружа, једна се ка мом срцу пружа. Волим тe, зашто нисам знао рећи, чежња у ватри моје срце ће опећи. Опија ме мирис као црвено вино, много је слатко, питко и фино! Љубав робује у чаши, ослобађам те и гледам док одлазиш. Пошаљи ми писмо, прошло је дуго како се видели

Хиљаду речи и ноћи, Љубав да одгонетнем, да ли ћу моћи?   Хиљаду речи и више постоји, Питам се од чега се у нама састоји?   Хиљаду ноћи проведених у самоћи, Чудим се где је док лежим у немоћи.   Љубав је хиљаду и једна реч коју могу рећи, Верујте и немојте се ње одрећи!