Ivan Dimitrijević je već izvesno vreme primećivao da nešto nije u redu. Isprva je to pripisivao premoru, padu koncentracije, povremenoj neispavanosti, ali vremenom je morao da prizna sebi da je to počelo češće da se dešava, a on je sve veštije smišljao izgovore. Tog jutra pred početak zime je konačno priznao sebi da nešto […]
Veče pre nego što je stari Tanasije nestao, bilo je isto kao i svako drugo do tada. Posle večere Bradići su ustali od stola, snaja je pokupila tanjire, muški seli pored peći, a baba Dubravka smaknula mrvice sa mušeme u pegavu staračku šaku i spustila ih u platnenu vrećicu polako otresajući ruke da joj
Oboje, i Zdravka i Kosta, ostali su bez oca iste godine. Njen Petar je napustio ovaj svet tiho, bez pompe, otišavši u snu. Njegov Milosav se nije dao tako lako, bolovao je i dobrano se namučio pre nego što će dušu ispustiti. Bilo kako bilo, kada je izašla godina obojici, konačno su se venčali,
– Kadijevići su nam doneli dva praseta i ćilim. – reče Dušanka dok je okretala listove požutele sveske pred sobom. Sedela je nalakćena za kuhinjskim stolom i lupkala se olovkom po čelu. Na ploči ukraj šporeta je šaputala supa, a iz pećnice se širio miris hleba koji bi svakog i iz mrtvih digao. Najednom
– Pusti me majko, majko, zakasniću na voz! – nestrpljivo se Marko izvlačio iz zagrljaja koji je svaki put trajao sve duže. Otkako je otišao u varoš na školovanje, Paulina se iznova sve teže rastajala od sina jedinca, kojeg je sa teškom mukom sama odgajila a sada i školovala. Marko oca nije zapamtio jer
Otkako je posle steone krave crkla i ovca, a kukuruz spržila suša, Ranko je sa ženom Radom zaveo strogi post na vodi za sve ukućane. To je važilo i za svakoga ko je boravio pod krovom Rujevića, bez izuzetka. Ranko i Rada su govorili da su prokleti, da se u kuću uvukao greh i
Od onoga dana kada je kao nevesta ušla u kuću Rajića, Tomanija je svako vece pred mrak bacala šaku soli preko praga. Iako u novom domu, ostala je verna ritualu nasleđenom od majke. Nova kuća, nova pravila. Nikada nije dozvolila da je od toga odvrate, uprkos čuđenju i ismevanju svekrve Zore koja je tražila
Ima tome već mnogo kako su svi bunari u selu usahli. Jedan po jedan. Žila je zaustavila svoj krvotok i naglo se povukli u sebe, u svoje dubine, ostavljajući za sobom hladne tamne rupe koje su zevale prazne. Ljudi su kopali nove, ali nisu imali sreće u pronalaženju druge, žive
Zima je te godine stigla ranije nego inače. Skoro da se dotakla sa krajem prethodne. Sneg je ležao preko seoskih krovova, težak i tvrd, pa su dimnjaci jedva disali. Ljudi su govorili manje i tiše, kao da su se plašili da im se i same reči ne zalede u vazduhu. Prvi ga je
Mećava ih je udarala u modra lica svojim bičevima. Dah iz usta se u trenu ledio i kao krte igle padao na zaleđeno tlo pod nogama. Milunka i njena unuka su žurile podno brega stiskajući naramke granja za potpalu pre nego što se mrak skroz navuče. Odeća im se od naleta vetra lepila za
Zavejalo je do krovova negde oko Svetog Nikole. Vukovi su te godine silazili do samih taraba, ali Vojka se nije plašila vukova. Plašila se tišine koja bi pritisla brvnaru čim bi ugasila luč. Bila je sama već treću nedelju. Muž joj je otišao u šumu u drva i sneg
– … pokućstvo male vrednosti, porodična grobnica i poslednja neisplaćena plata. Od dragocenosti ništa osim jednog džepnog sata na lancu, jedino od veće vrednosti zatečeno u kući pokojnika. – čitao je sudija. Na spomen sata, udovica iskolači oči i prekide sudiju: – Ne, ne, ne! Nikako! Ne prihvatam sat, to nije njegovo,
