Као Као кад мислиш да си паметан, а заправо, глуп си ко курац. Као кад засереш тамо где једеш, и угризеш руку која те храни. Као кад сам себи до балчака утераш, па питаш има ли још. Као крава која кофу пуну млека ритне, па у кланици заврши. Као Икар што сунцу преблизу приђе,
The Kingpin Ladies and gentlemen…Добро дошли у краљевство моје. Ђаво остао је слеп,прогледао није!Правда има силиконске сисе,овде мртав лежи паук-човек. One dollar, two dollars…Going once, going twice…SOLD! To the victor belong the spoils! Ја сам Kingpin,бог и батина, ( сила )mafia boss, господар криминала.Kingpin,white king, у шаци ми буржоазија,motherfucking тајкун,луткар иза кулиса. ( night king
Ако сутра дође а мене нема ту Ако сутра дође, а мене нема ту,знај да моја душа сада кроз ваздух лебди,као пријатни јутарњи поветарац,њишући високе крошње древног дрвећа. Ако сутра без мене сване,немој плакати, немој, немој горке сузе лити.Ослушни, чуј, ја сада обитавам,заувек жив у твом срцу и сећањима. Ако се сутра огласе звона смрти,а
Моја Шива Нађем те свугде,тамо где не бих смео,тамо где не бих хтео,тако дивљу, неукроћену. Дођеш сама непозвана,изненада, мене тако гладна,куцаш, гребеш, куљаш, болиш, волиш. Ране моје солиш,кројиш, бујаш,гнојиш, за дом у мени не молиш.Растеш, одрастеш, прерастеш,кидаш, ништа не питаш. Црнином каљаш,сијаш тако јарко мрачна,слепа, бесна,апстрактна, корачаш,једеш, тињаш, све већа и већа јачаш! Нађем те
Реци јој песниче, реци јој песниче Била је то још једна бесана ноћ, натопљена немиром, препуна тешких мисли, неке горчине и тензије. Готово да се та напетост могла опипати и ножем сећи. Чак је и ваздух био некако гробљански хладан. У костима се усељавала језа. Сваки дах, оштро као жилет парао је плућа. Са свећом
Устаните јунаци Устаните јунаци, земља вас зове,отимају домовину, отаџбину, дедовину.Васкрсните јунаци, Богом ми вас молимо,црни вихор надвио, Косово и Метохију. Силом крвник отима, свету земљу прадедова,српском крвљу натопљену, вековну колевку.Силом крвник отима, мајку нашу отаџбину,православну колевку, Косово и Метохију. Од силе, Шејтан се разгоропадио,па топузом, закон би да спроводи.Храмове нам они руше, светиње скрнаве,пале наша
Човеколики Ја само личим на човека… Имам руке,као да нису моје, сломљене су…Оно што додирнем немам снаге задржати. Имам ока два,бејаху плава…Гледам свет, али свет мене не види. Имам уста,речи моје мртве птице.Мачак их смазао у лету… Имам срце,тако бар кажу.Ако лажу мене, лажем и ја вас… Имам и лице,тако испуцало огледало вели.Личим на човека…
Јава Одаја је мрачна, врата се отварају без кључа,густ облак дима, обавија сва тела.Музика је тачна, лирика јасна,сваки такт и риф, пар солоа и рефрена. Ритуално стакло, додаје ми Џими,на њему остало је, још девет црта.Тесла геније-стотка, издуженог круга,помаже ми, да се латим белога пута. Рони Џејмс и Џим,опасно су се посвађали опет.Рони џентлмен, не
Кафаница бесмртних Даска шкрипи под ногама, најављује долазак мој, ноздрве ми пара, мирис јаких алкохолних пића. У позадини, омађијава ме звук тамбурица, овде затичем, много познатих лица. Стари бармен, дугачког носа, маше руком, дозива ме к себи, виче: „Кућа части прво пиће!“ Е ако је тако, позив одбити не могу, велим, сипај нешто јаче,
Џукеле рата Добошар: –`ајмо волове и синове, волове и синове! -Адреналин и спектакуларне експлозије… -`ајмо народе, још мало па нестало, још мало па нестало! На подијум ступа вођа зли, са осмехом што лед у кости сли… Његова униформа је беспрекорно испеглана. Ордење на грудима звецка и пресијава се на подневном сунцу. Испод њега
Стајаћа вода Стагнација.Миран си, али не из мира,већ из неке немоћи,непокретан. Комарци.Досадне штеточине,крволочни рој, бургијају месо,лочу ти крв. Ларве.Миле ти под кожом,роваре, једу очи, траже излаз,миран си, али не из мира. Мочвара.Муљ, живо блато,гута те, нема спаса, нема те,мир из немира. Вода.Смрад, болест, куга,ужегла, испуњава ти грло,не дишеш, гушиш се. Жабокречина.Тепих, устајалост,ни таласа, ни жубора,само
