ne znam je li i dalje tako prazno     prvo slovo   govor jedan / možda je sve bila laž     naterala sam se dobro sam se naterala da okupim par ljudi oko sebe govorim šta imam da govorim mada hipoteze koje se iznose nisu ništa do prazna okrugla flaša bez dna kada […]

ProlazniciPitam sam sebe, promrzao od misliKako je u nečijoj topliniGledam u ta popaljena svjetla, sve te svijetle dušeI pitam se, da li se prisjeteDa li obrate trenutak svoje slobodne pažnje na toKako je prolaznikuI zašto mu je takoOdakle mu voljaDa još prati nečije tople korakeDa se nada da će ih dočekatiNegdje iza uglaIzaći iz tišineUmoran,

Dogovor s Bogom. Dogovoriti ću se s njim Bar ću da pokušam, da te ne odvaja Da te drži na trenutnoj fazi i da ovo nikad ne završi Jer boli do pobude ljepote Boli onoliko, koliko samo on zna Pa ću da ga pitam, da me nikad ne oslobodi toga jer Zbog tvojih zavoja, Svaki

Ona izvlači iz sećanjaružne trenutke svojih godinaprovedenih uz manipulatorasvih teorema i sunčevih sistema. Raznih tema, svakojakihnajviše lažovskih pričanikada ne dosanjanih snovaslepljenih trepavica od suza. Usnulih dečijih glavicauspavanih od brigeza svađu iz susedne sobe. Sada shvata sve veštine takvoga mozgaglupu naivnost koja je padalana iste fore pravdajući se da belo je crnoda dan je mrak. Još

Nećete verovati al’ ima i toga da tužan čovek u radost pređe rešava moj unuk, majstor je pravi okrene se natraške i dubi na glavi i tuga pređe u smajli pravi Pepa prase i svi likovi srećni budu kroz pogled taj. Kad mamu ljuti dubi na glavi. Majka se smeje, vragu mali sretna sam samo

Ljubav, reč u koju staje milion različitih emocija, od radosti onih uzvraćenih do gorčine suza i neprospavanih noći zbog onih neuzvraćenih. Danas, ona je potcenjena i niko ne shvata njenu pravu vrednost. Većina ljudi se zadovoljava nekim prizemnim stvarima a kad im partner dosadi samo ga zamene ili (još bolje) prevare. Ako ovo čitaš, do

Oči u oči. – Zašto se uništavaš?   Posmatra šake. – Beži! – Beži ti!   Gleda ga iskosa. – Nema beganje. -Nema…

Krik Osećaj nemoći u nevolji pobuna protiv društva sveprisutna tuga ličnog i svetskog stradanja. Svet je nesavršeno mesto prožeto patnjom i tragikom čoveka. Ima li nam spasa da nam dete stasa u zdravog čoveka ima li vajde od našeg glasa. Smrt je nemio događaj a samo izgovaranje reči nevericu nam stvara. Život je nepovratna pojava! Pozivam

Ne sećam se tame Iz koje sam nastala Ali me i dalje mame Njena šaputanja   Ne sećam se ni trenutka U kome sam nestala Izgubila se kao neka lujka Naivna, blesava   Ne sećam se bola Ali ga i dalje osećam Koža mi gori gola I ja vrištim, jecam   Ne sećam se ni

Čujemo se ne tako često jer si preko ” bare “ teško je ugodit sate. Ali nastavak priče uvijek ima slijed red je uvijek na mjestu i riječ uvijek riječ. Godina ima mnogo nećemo sad o tom družimo se od ” veli vakta “ prisan odnos je to. Priče iz djetinjstva i onih majčinskih dana

Tvoje je srce moja neželjena zemlja, jedini put do neba mog.  Do doma spaljenog do temelja.  Jedini smisao mog lutanja besciljnog.  Ti si java mog nesuđenog života, Moje svanuće tuđih zora, Pesma napisana bez nota, parče livade vrednije od svih gora.  Uništila bih svetove u kojima ne postojiš, univerzume u kojima nisi bio moj.  Sačuvala

Dah Ljubavi Tvoj dah ljubavi je vazduh što me okružuje. u svakom uzdahu osećam te blizu, reči nisu potrebne, jer srca naša tiho pričaju, u našem zajedničkom disanju, pronalazimo večnu sreću. Kroz vazduh prolazi miris tvoje prisutnosti, nedostaješ mi kao jutarnja rosa u pustinji. Sanjam te u svakom udahu, u svakom izdisaju, u tvojoj ljubavi