Ona izvlači iz sećanjaružne trenutke svojih godinaprovedenih uz manipulatorasvih teorema i sunčevih sistema. Raznih tema, svakojakihnajviše lažovskih pričanikada ne dosanjanih snovaslepljenih trepavica od suza. Usnulih dečijih glavicauspavanih od brigeza svađu iz susedne sobe. Sada shvata sve veštine takvoga mozgaglupu naivnost koja je padalana iste fore pravdajući se da belo je crnoda dan je mrak. Još […]

Nećete verovati al’ ima i toga da tužan čovek u radost pređe rešava moj unuk, majstor je pravi okrene se natraške i dubi na glavi i tuga pređe u smajli pravi Pepa prase i svi likovi srećni budu kroz pogled taj. Kad mamu ljuti dubi na glavi. Majka se smeje, vragu mali sretna sam samo

Ljubav, reč u koju staje milion različitih emocija, od radosti onih uzvraćenih do gorčine suza i neprospavanih noći zbog onih neuzvraćenih. Danas, ona je potcenjena i niko ne shvata njenu pravu vrednost. Većina ljudi se zadovoljava nekim prizemnim stvarima a kad im partner dosadi samo ga zamene ili (još bolje) prevare. Ako ovo čitaš, do

Oči u oči. – Zašto se uništavaš?   Posmatra šake. – Beži! – Beži ti!   Gleda ga iskosa. – Nema beganje. -Nema…

Krik Osećaj nemoći u nevolji pobuna protiv društva sveprisutna tuga ličnog i svetskog stradanja. Svet je nesavršeno mesto prožeto patnjom i tragikom čoveka. Ima li nam spasa da nam dete stasa u zdravog čoveka ima li vajde od našeg glasa. Smrt je nemio događaj a samo izgovaranje reči nevericu nam stvara. Život je nepovratna pojava! Pozivam

Ne sećam se tame Iz koje sam nastala Ali me i dalje mame Njena šaputanja   Ne sećam se ni trenutka U kome sam nestala Izgubila se kao neka lujka Naivna, blesava   Ne sećam se bola Ali ga i dalje osećam Koža mi gori gola I ja vrištim, jecam   Ne sećam se ni

Čujemo se ne tako često jer si preko ” bare “ teško je ugodit sate. Ali nastavak priče uvijek ima slijed red je uvijek na mjestu i riječ uvijek riječ. Godina ima mnogo nećemo sad o tom družimo se od ” veli vakta “ prisan odnos je to. Priče iz djetinjstva i onih majčinskih dana

Tvoje je srce moja neželjena zemlja, jedini put do neba mog.  Do doma spaljenog do temelja.  Jedini smisao mog lutanja besciljnog.  Ti si java mog nesuđenog života, Moje svanuće tuđih zora, Pesma napisana bez nota, parče livade vrednije od svih gora.  Uništila bih svetove u kojima ne postojiš, univerzume u kojima nisi bio moj.  Sačuvala

Dah Ljubavi Tvoj dah ljubavi je vazduh što me okružuje. u svakom uzdahu osećam te blizu, reči nisu potrebne, jer srca naša tiho pričaju, u našem zajedničkom disanju, pronalazimo večnu sreću. Kroz vazduh prolazi miris tvoje prisutnosti, nedostaješ mi kao jutarnja rosa u pustinji. Sanjam te u svakom udahu, u svakom izdisaju, u tvojoj ljubavi

Odavno si ti mene napustio. Ne zoveš me. Ne pišeš mi. Odavno si ti mene zaboravio. Ne boli te srce na spomen mog imena. Odavno si ti mene izbrisao. Iz svog života  Iz duše Iz srca. Odavno si ti mene proterao. Poslao si me pakao. Iskvarila su mi krila. Odavno si ti mene prevario. Nazvao

Nećeš ga više sresti. Nećeš ga više ljubiti. Nećeš ga milovati po svilenoj kosi. Nećeš ga grliti dok ne ostaneš bez vazduha. Nećeš ga nežno ušuškati u svoje naručje. Nećeš više slušati njegov glas. Neće te zvati ‘oko moje’ i ljubiti u oko. Neće te ljubiti do ludila. Neće te više posmatrati do jutra nesvane.

Iako će početak zvučati romantično I bez obzira što će i ta tragična pesma doći konačno Moramo ispevati nešto vrlo fobično Sa naslovom užasno A to je naš pad Beše to ovako Čovek je mlad Gleda u fenomene dugačko I pronalazi svoje umeće životinjsko Sa Prirodom da bude u skladu višestruko Sve u njoj traži