Drugog ponedeljka avgusta Uz svitanje i plitko pevušanje,Dok su odbljesci boje zrele kajsije Igrali na tvojim jakim grudima,Zanemarivši morska sujeverja Tonuli smo u ljubavi. Znala sam da ne smemo ići dublje, Moje more je tako umorno od oluja…Desilo se, stigla je bura, Kao što su nemirni talasi Koji se biju o stene sve jače i […]
A da l` se sećaš, mi smo još klinciUz ritam buzukija maštali o Kritu Uz naše vino posedovali vinograde Ne znajući o tome ni osnovne stvari Na podu, u dimu i ljubavi, ne u strasti!Sa strašću prepričavala sam ti, sad za nas, nebitne stvari:Heleni, legende, mitovi, koze na plaži, Oblačenje u crnu i njihove pijace…Za
Pisala bih ti U ponoć, ili malo kasnije Onako pospana Umorna od napornog dana Ali reči su suvišne Jer sve što sam trebala reći Nisam na vreme A pisala bih ti Reči, stihove, pisma, snove Ili o tome Kako sam provela dan Ali reči su suvišne Kad srca ne kucaju više Istim ritmom
1. (fragmenti) 4:30 se bliži Nećemo zaspati sada Ni ti na tvrdom jastuku od olova Ni ja na improvizovanom ležaju od mahovine. Leptiri moga detinjstva Večeras će ležati u herbarijumu Ponovo ispresovani Dok se na podu pored glomaznog kreveta Neposredno pre plača alarma Pitam da li nas nadalje očekuje Samo gusta težina, Pre nego što
Život je začarana šuma, I boli, i radosti, ona tka. U njoj drum do druma, Na svakom od njih, biće i zla. Usput, srešćeš vile, Zračiće iskonskom lepotom, U haljinama skrojenih od svile, Lako ćeš zgrešiti lepotu dobrotom. Usput, naći ćeš trnje, Tragaćeš za novom stazom, Druge biće još crnje, Očajno, vapićeš za izlazom. I
Zaspaće snovi ranjeni tu pod ovim nebom nebeskim, moje oči tražiće po kapijama raja poznate oči i golubove bele. Umorne mi oči padaju dok sve zvezde neba tvojim glasom me dozivaju, spavala bih al tvoje pesme nema. / zaspaće mi snovi ranjeni tu pod ovim nebom beskrajnim /
Ne volim Ne volim kada noć bez tebe pada, kada senke prošlosti tiho prolaze, u džepovima srca, sećanja se stvaraju, gde uspomene same svoju priču sklapaju. Ne volim kada te nema, kad sam postojim, u zagrljaju tame,bez tebe ne postojim, svaki je dodir neostvaren, svaki san nedočekan, svaka zora bez tebe,
dobar vam tek malo su vam usta masna obrišite ih rukavom i nema se biftek se u zelenom biberu jede lako je kad tehnološki narod plaća pašteta i po’ velikog bijelog hljeba obliži limenku okrajak je ostao ne govori punim ustima seljački je šuti praznih usta sevap je Allah će sigurno znati to cijeniti možda
Starica čisti školjke na obali luke koja iščezavadok visoki ogavni mornari donose ribe za ručakna kapiji luke bogati broje zlatnikepred svetom budala ratnici hodaju ulicom usamljenoBrodovi u luci su prljavi od algi i ružni od rdjedeca se igraju pred zalaskom suncadvoje mladih se ljubi u vodisiromašni prose na ulicama ponovoPozorište je otišlo iz gradane rade
svi smo u šoku kakvom d fucking šoku nezapamćena tragedija kakva d fucking tragedija upravo dok čitate ovo događa se negdje opet isto jedna alfa muškarčina jedan bog batina jedna žena majka jedno dijete strah i to možda baš pored vaših vrata dok je muzika pojačana no vi ne gledate tuđa posla to se tiče
vraćam ti tvoje krpicenemam šta da dodam moje oko više ne vidi tvojei tvoje oko više ne vidi mojemoje oko ne viditvoje je slepou mrak smo se zatvoriliu mraku ni korov ne rasteu mraku ne raste ništamoja stopala su nekada se grejala o tvoja, sunce mojesada tvoja stopala hlade mojakoja nemam, nemam, pa nemam čime
Beskrajna svetlost prelama svoje niti, voda nosi tonove svetlosti. U njenoj dubini ništavilo, blato i mulj, a na površini… Miris vekovni, priroda je večna, dolazi energija sa neba. Nestaje potreba, jer tu je priroda, uzrok definiše smisao! Daleko od ljudi čovek je biće, stvor svojoj svrsi namenjen. Prljavština čopora je samo odraz početka, po dubini
