Dosadna pesmaDobro jutro , reče sat.Zar je ovo dan ?siv sumoransav umoran i dosadan.Izeš dan !Kakav ružan i rugobannamršten i kišovit.sa kafom je još gori.Ona dođe da razboritek se onda rastužiš.I potutuljiš.Svega ima u toj zbrciuglavnom se loše vrti.To zbog dana nije čudoAli u glavi sve je crno.Čekam neke bolje danečekam neke tople noćikad zrikavci

Град светли као велика светиљка. Људи завирују у излоге. Аутомобили се тркају, Али нагло коче. Полицијске сирене их претичу, А за њима хитна помоћ јури И тргне пролазнике и возаче. Отишли су некуда, А град је наставио да светли, Људи да загледају излоге И аутомобили да се тркају. Као да их нико Није претекао, Нити

Kraljico filozofijo tebi sitnu knjigu pišem. U noćima teškim i beskompromisnim tebi se klanjam i mislim, o kako divno vijuge ispravljam. Strahovi me razni more i ponekad teško dišem, kako u srcu mome naći mir dok suze brišem, suze pokajanja i želje za srećom, ja od istine odustati neću i tražiću mudrost o kraljice moja mila

I kad nas nije štedilo I kad su nam krila rezali Tebe za zidove vezali, Meni je vrijedilo.   I kad nas je đavo razarao Kad nam je srca kidao i parao Kad su nas razdvajali, A mi se kroz staklo smijali Kad su nam drugi otkucali zadnji čas Mi smo satove slupali Kad nas

Ljubav je kad neko te razume, Ljubav je kad neko voli tvoje mane. Ljubav je kad neko sve iznutra ti uzme, Ljubav je kad zajedno dočekate stare dane. Ljubav je kad se posvađate gadno, Ljubav je kad ti rodi lepog klinca. Ljubav pobedi i više ništa nije važno, Ljubav je kad zbog tvog nekog život

“Fake su ljudi, Fake je taksi! Ako nisi onda snas si” Ako fejk si opet naš si!   Da ti pokažemo ko si, dokle si i kakvi smo čudasi. Evo ti i naše celo Nebo, pa…odspavaj si. Izgledaš kao da ti treba san. Nema veze sa tim uobrazilja naša. Šta je to u stvari? Zar

Neka kažu da sam lud Uvek se obradujem kad svratiš mi u san Pa kad padne noć dozivam tvoje ime Postoji toliko toga što sam hteo da ti dam Ipak, izgovorena reč laganim korakom me stigne Bili smo lep par, pozitivno šašavi i nasmejani To je Božji dar, spontanim putevima se sastavili Da kao nekad

Kuća je ozidana bez zidova Kao pesma što se gradi Složena prosto po redovima Najdragocenije od života dao sam toj kući bez kućnog broja  i sandučeta za poštu A Majstor mi je spustio krov I podigao tavan na pod Ogradu za drum vetrovima prokopao Bolje je tako Jer sve što sam voleo zatekao sam tog

Zamišljeno vrtiš pramen kose, pa ga pustišI tako dugo, dugo i još malo prekoSada bih voleo da sam ja taj pramenDa stanem na tvoj mali, mekani dlanUšuškan među tvojim dugim prstimaŠto mirišu na baštu koju si volelaI sveže pokošenu travu posle letnje kišeNe podnosim zvuk starog sata na ziduŠto me stalno podseća da sam još

Htela bih da pođem – a da se ne okrenem,Ali ne mogu, jer previše me boli;Da pismo ostavim i u njemu te spomenem,Srce moje puklo bi, jer te ludo voli! Htela bih da odem – sećanja u kutiju stavim,Ali ne mogu, jer previše su jaka;Srce mi ne da dâ bez tebe ostarim,Na tebe me podseti

Miriše tamjan, u zidovima živi Okoreli vosak spečene sveće I prozori nemi, tek su blago sivi kraj okna, rasuto počiva cveće Patos se žali i za tišinu moli kao sveštenik, zavesa molitvu drži Jer samo tako, obučeni a goli Čovek će doći do života srži Ogromne iza me’ ostaše dveri A dole odran medostrasnik leži

Ostavila sam cigareDobro, uzmem nekad tek po koju, ne uvek, ne od svakogJednom mi je rečeno da, ako zapalim samo u srećnim trenucima, u tome nema toliko zlog Ostavljam i neke druge loše navike i stvariNeke manje-više uspešnoMalu crnu haljinu sam ostavila u ormanu, pa da ne čami tako, obučem je nekad, čisto da je