Neki lik pokušava da se uparkira prilično bezuspešno ležim u krevetu čekam san kao nadu deprimira me bezuspešno parkiranje podseća me na mene satima i godinama mogu da trpim neuspeh ali svoj, samo svoj zbog ovog dole bi sišla ne mogu još i tudji neuspeh da slušam

Prošlo je leto a ja nisam nosila sve letnje haljine koje imam neke vise u ormaru već dva leta i opet sam ih ispalila krivo mi je neke su iz perioda neljubavnih orgija a neke iz 1999 dobila sam ih kad su prošle sve one žurke za koje nisam imala šta da obučem

Neću da kupim kartu na kiosku lije kiša niz ulicu ne zaustavlja se na semaforu Samo počni da deluješ jače nego lepak slabije nego hemija bezbednije nego ljubav ne mogu da se samo slijem moram da se zaustavim meni inhibicije spašavaju život zaustaviću se na životnom semaforu semafor mog života ima jednu boju svetla

Još pišeš pesme ? Podrugljivo me pita, otvoreno podjebavački A ja tog trenutka znam Ono šta će on kasnije saznati a to je da nikad neću stići vatrogasnim kolima u trenutku kad izgara .. izgore ti i nema te izgore ti meni Još od tog glupog pitanja

Sećaš li se vremena kada svetlost nije bila nadomak ruke tada duhovi nisu spavali u zidovima svaka upaljena sveća ih je oslobađala a noćni stočić je bila domovina

Prizovi me u tami noći, prizovi me u svoje odaje – jer mojim telom umesto krvi teče ž u d nj a.   Prizovi me – moje telo nek oslikva platna tvojih misli, moje oči nek budu nebo koje ne možeš uhvatiti. Poput slobode ptica, moju ljubav uzmi – radosno oberučke.   // prizovi me

Sirena Sve što želim da ti šapnem na ušne školjke, Bačeno je u hladne okeana mog uma. Svi krici koje ispuštam sa dna mora Prigušeni su na površini morskim strujama. Ja rekla bih ti sve, Ali reči se na vrhu jezika lako pretvore u penu pljuvačke Koja začepi mi glasne žice. Šta mi uopšte znači

Nisam žena koju želis – niti žena koju trabaš, nemoj misliti da jesam, samo zato što te tako strasno ljubim. Navikla sam ja da gubim u bitkama ljubavnim tužnim; zato pazi kada kažeš, da sam žena kakvu želiš, da sam žena koju trebaš. Dovoljno imam ožiljaka po srcu, rana na duši -ne pitaj me zašto

Idem tamo gde sam srećan U beskrajno plavetnilo samoće I neko će me pitati, zašto si sam? Ali ja od samoće nisam usamljen   Samoća nije izbor, samoća je svest, Svest o tome da nisi sam Da ti niko ne prkosi i ne čini zlo Već si izgubljen   Prosto sam nemoćan Izgubljen i otrovan

Ako ikada budem sreo neke druge oči, Zvaću ih tvojim imenom, Svaki deo tog oka milovaću, Kao rajsko zeleno polje mirisni povetarac Kao majka svoje prvo čedo   Ako ikada budem sreo neke druge oči, Moliću se da u njima ne vidim tebe, A sama znaš, to je nemoguće, Još u svakom treptaju čujem tvoje

Polako, Ne okreći se prema mraku tek tako Ispred tebe je rajski vrt Ti grešni čoveče, I ne, Nije ti zabranjen ulaz, Ali ti odbijaš svaku pomoć Da se očistiš i pokaješ svoje grehe, Pogledaj tu tvoju dušu, Tako je zaprljana i trula Ni sam u njoj ne osećaš mirise, Zar ne vidiš da svet

Naša ljubav je kao reka koja teče večno, naša ljubav je naša veza koja nikada neće biti slomljena, nedostaješ mi kao da si moje srce, moja duša, moj život. Kroz našu ljubav, osećam se kao da sam na vrhu sveta. Dani naše ljubavi su bili teški, ljubav je bila naša snaga, u našoj ljubavi, pronašli