Potpis sudbine

1. Nepoznato mesto

Sunce je ustupilo mesto mesečini koja se polako probijala kroz tanku ljubičastu zavesu. Svežina koja je dolazila zbog otvorenog prozora probudila je devojku duge smeđe kose koja je ležala na krevetu sa baldahinom ljubičaste boje.

Zbunjeno i uplašeno se osvrnula oko sebe: Gde sam i kako sam završila ovde?

Ustala je, posmatrala prostoriju i polako došla do velikog ogledala. Nije bila u modricama i bila je u svojoj odeći što joj je donelo olakšanje.

Krenula je u istraživanje sobe: sve je bilo u njenoj omiljenoj boji, što ju je nasmejalo.

Ali, osmeh joj je vrlo brzo nestao sa lica kad je shvatila da su vrata zaključana.

Nemoćno je sela na krevet i počela da se priseća.

.                        Viktorija

Iskreno, zbunjena sam i uplašena. Još uvek sam nepovređena ali dokle će biti tako?

Sećam se da sam krenula do prodavnice da Sofiji kupim kafu i cigarete i to je to.

Sofija je moja najbolja prijateljica koja je dobila bebu pre par meseci. Zajedno smo išle u školu i pored Helene, jedina je osoba sa kojom sam ostala u kontaktu. Njih dve su divne osobe i jedine kojima verujem u potpunosti.

Međutim, Sofija ima i mali plus: u pitanju je njen mlađi brat Luka. On mi se dopada već duže vreme, ali o tome ćutim da ne bih upropastila prijateljstvo ali i da ne izgubim njega.

Luka i Sofija su blizanci samo što je njegova kosa plava a njena crna i on ima plave oči a ona zelene. Luka je slikar i živi u kamenoj kući na periferiji grada.

Znam to jer sam u slobodno vreme prava uhoda. Progoniteljka koja prati sve u vezi plavookog momka. On to ne zna i to je dobro jer bih sigurno “popila” zabranu prilaska.

Inače, ja se bavim karateom i da neko pokuša da mi priđe i započne konverzaciju – ne sme. Zahvalna sam na toj činjenici jer mi niko osim L. nije zanimljiv.

Sad sam prilično uznemirena. Moram da otkrijem ko me zaključao i ko je moj otmičar. Plašim se i osećam da sam u gadnoj nevolji. Moram pronaći način da odem odavde.