Moja imaginacija je moja kreacija,  čarobna fikcija svih životnih  ilustracija.    Grlim, H 🌸

Бојни ме поклич призива,одлуку велику изазиваВапај ми браће непрестанипоручује:”Долази нам, већ касниш” Одазвати им се моја је жеља,прошла су одавно времена миранесташе радости и весеља ово је изнад наших оквира. Родна се груда бранити мора,на рођењу ми је записано, и када лице заврви од бора у грудима завек уклесано. Душмански ратник чека браћу је силну посекао,ал види и он

U bici kod Termopila na leto četiri stotine i osamdesete godine pre nove ere Na zemlju je leglo tri stotine hrabrih Spartanaca I tri hiljade Peloponežana Govori se da su Opuntski Lokriđani dali sve što su imali Uključujući i robove Danas Spartanci nemaju ni jednu jedinu pisanu reč Jer redove pesnika nisu računali

U gluvoj noći, kad sve spi, Kad se nad gradom nadviju sni, Nakon što završi narodni pir, Tek tada u presto zasedne mir,   A sledećeg jutra, kad zora zarudi, Zvuk voza na šinama ceo grad budi I čim ona iz voza u grad navrati, Sve bulevare prekriju šapati.   Skrivaju poglede, muškarci i žene,

Niko ne zna šta ga čeka, šta tajna budućnost nosi, možda negde iz daleka, neko sreću ti donosi… Za nastavak ovakvih i još interesantnijih pesama, moguće poručiti knjigu. Grlim, H 🌸

Još jedan sasvim običan Četvrtak, Ni po čemu drugačiji od ostalih, Kotrljao se nezgrapno kao belutak, Šutiran drumom svih prolaznih.   Jesen je unajmila sve gradsko drveće, Da sašije najfiniji kaput za puteve, Na put kreću sve trupe vojske leteće, Istim tragom kuda su lani lutale.   Nebo se zamutilo tmurnim notama, Oblak se šepurio

Ljubav kao vatra u meni gori, ona je naša snaga, naša svetlost. Nadam ti se ,srce ne prestaje da te sanja, ti si moja pesma što mi u duši stanuje. U tišini noći, u mislima dalekim, tvoja slika u mom srcu uvek živi, ljubav kao vatra, u mojim grudima gori, ti si moja nada, moj

Svež aprilski dan na palubi, Posada je uveliko spremna na Markizu, U koje god jedro čovek da se zadubi, Zaključio bi, na kraju, istu ekspertizu.   Gordi, smeđi džin spremao se za polazak, U luci Antverpen uobičajena buka, Kao da grad očekuje neki važan dolazak, Bila je to prestonica raznih marifetluka.   Svuda su naokolo

Bio je to njen glasKoji je zapovedio poeziji -Slušaj me- Koji je zamolio zvuk da se obrne iKunem se da sam osluhnuo opazivši jeKako se raspravlja o dosezanjuSa dosegnutim I kako zapitkuje Obližnje preprodavce dinjaDa li je sve ovo o čemu govori Zaboravljena Celina Ili samo Deo delova njenihŠto će posle uređenog distiha Pred publikomProći.

  Hteo bih da sam najveća monadaI da kroz mene sija pravdaAli ja sam samo crvKoji isisava ljudskosti krvImam sve papireZnam vaše prezireMoja su hiljadu imenaPočela je noćna smenaSamo jedan šrafPotreban mi je mali gafI biću zamenjenI u očima svetog osđen