Још један сасвим обичан Четвртак, Ни по чему другачији од осталих, Котрљао се незграпно као белутак, Шутиран друмом свих пролазних. Јесен је унајмила све градско дрвеће, Да сашијe најфинији капут за путеве, На пут крећу све трупе војске летеће, Истим трагом куда су лани лутале. Небо се замутило тмурним нотама, Облак се шепурио поносно ко […]
Obožavam zalaske. Posebno one kada se Sunce spušta direktno u more. Kao da sa njim tada tonu sve moje brige i misli, ostavljajući me napokon samu, da uživam u tom trenutku što traje. Najviše volim što je svaki zalazak isti. Na svakom zalasku sam tu ista ja. Sunce koje gledam je uvek to isto sunce.
ProlazniciPitam sam sebe, promrzao od misliKako je u nečijoj topliniGledam u ta popaljena svjetla, sve te svijetle dušeI pitam se, da li se prisjeteDa li obrate trenutak svoje slobodne pažnje na toKako je prolaznikuI zašto mu je takoOdakle mu voljaDa još prati nečije tople korakeDa se nada da će ih dočekatiNegdje iza uglaIzaći iz tišineUmoran,
Dogovor s Bogom. Dogovoriti ću se s njim Bar ću da pokušam, da te ne odvaja Da te drži na trenutnoj fazi i da ovo nikad ne završi Jer boli do pobude ljepote Boli onoliko, koliko samo on zna Pa ću da ga pitam, da me nikad ne oslobodi toga jer Zbog tvojih zavoja, Svaki
Ona izvlači iz sećanjaružne trenutke svojih godinaprovedenih uz manipulatorasvih teorema i sunčevih sistema. Raznih tema, svakojakihnajviše lažovskih pričanikada ne dosanjanih snovaslepljenih trepavica od suza. Usnulih dečijih glavicauspavanih od brigeza svađu iz susedne sobe. Sada shvata sve veštine takvoga mozgaglupu naivnost koja je padalana iste fore pravdajući se da belo je crnoda dan je mrak. Još
Nećete verovati al’ ima i toga da tužan čovek u radost pređe rešava moj unuk, majstor je pravi okrene se natraške i dubi na glavi i tuga pređe u smajli pravi Pepa prase i svi likovi srećni budu kroz pogled taj. Kad mamu ljuti dubi na glavi. Majka se smeje, vragu mali sretna sam samo
Buđenje iz narkoze u bolesničkoj postelji liči na isterivanje đavola. Muka, znoj osećaj krivice i beznađa. Suze, koje se slivaju u reku sudbine. Pitanje se pred njom postavlja da li je završila sa ulogom majke za sva vremena ? Ulazi doktor i kaže joj, da je jedva obavio abortus. „Jako ste bili nemirni , iako
Ljubav, reč u koju staje milion različitih emocija, od radosti onih uzvraćenih do gorčine suza i neprospavanih noći zbog onih neuzvraćenih. Danas, ona je potcenjena i niko ne shvata njenu pravu vrednost. Većina ljudi se zadovoljava nekim prizemnim stvarima a kad im partner dosadi samo ga zamene ili (još bolje) prevare. Ako ovo čitaš, do
Oči u oči. – Zašto se uništavaš? Posmatra šake. – Beži! – Beži ti! Gleda ga iskosa. – Nema beganje. -Nema…
Krik Osećaj nemoći u nevolji pobuna protiv društva sveprisutna tuga ličnog i svetskog stradanja. Svet je nesavršeno mesto prožeto patnjom i tragikom čoveka. Ima li nam spasa da nam dete stasa u zdravog čoveka ima li vajde od našeg glasa. Smrt je nemio događaj a samo izgovaranje reči nevericu nam stvara. Život je nepovratna pojava! Pozivam
Ne sećam se tame Iz koje sam nastala Ali me i dalje mame Njena šaputanja Ne sećam se ni trenutka U kome sam nestala Izgubila se kao neka lujka Naivna, blesava Ne sećam se bola Ali ga i dalje osećam Koža mi gori gola I ja vrištim, jecam Ne sećam se ni
Prije mnogo godina, djevojka Maja je pronašla malu pticu. Čuvala je u kući kao da je član porodice. Ptica je radila sve što i ona. Bila je vesela, slobodna , radosna. Živjela je sasvim normalno. Pila jela spavala, cvrkutala. Letjela je napolju i vraćala se uvijek. Maja nije ni primjećivala tu malu pticu.Nekako se saživjela
