Volim te, ali nikada ti neću reći. Ne, neću. Neću ti reći koliko mi nedostaješ, koliko me boli tvoje odsustvo. Neću ti reći koliko sam suza do sada prolila zbog tebe. Ne, ti to ne moraš znati. Neću ti reći koliko mi značiš, koliko mi je stalo do tebe. Vredi li? Hoće li to tebi […]
1. poglavlje Poglavlje Prvo Rečenica bez tačke Nikada nisam verovao u slučajnosti, ni u Boga, ni andjele ni demone. Samo u ljudsku glupost. I zidove koji pamte više nego što bi smeli. Zgrada u kojoj sam živeo bila je od onih koje ne izgledaju kao da kriju tajne — dok ne prisloniš uvo na cevi.
Čekaonica… Sjedila je (pre)često u čekaonicama raznovrsnih ambulanti. O svakoj bi mogla napisati knjigu, ali nema kad od čekanja. Doktorica je vidjela pacijenticu kad je užurbano ušla i rekla sestri da je uvede za 15 minuta kad smiri dah, jer mjerenje pritiska ranije ne bi imalo efekta. Čekao je da sastanak počne. Kao svaka ozbiljna
Млади монах Генадије седео је крај самртничке постеље игумана Кузмана. Из неког, само Кузману познатог разлога, тражио је да га исповеди млади монах из манастира Присој. Он је већ неко време седео крај игумана тако што је бацао поглед повремено на болесника а повремено кроз прозор где су се врбе њихале на ветру, док је
1. poglavlje Duvao je snažan vetar već treći dan, i kiša je povremeno sipila. Novosadske ulice su bile prazne, sumorne, tihe. Nikome se nije izlazilo. Samo oni koji su morali odlazili su na posao, i žurili da plate račune koji su tih dana stigli na kućnu adresu. Gužve nije bilo, ali ljudi su bili neraspoloženi,
Zvezde su osvetljavale tamno nebo poput baklji u beskrajnom tunelu, dok je hladan vetar ranog proleća lagano pomerao bele zavese od tankog pamuka. Čovek u kasnim tridesetim godinama, zelenih očiju i tamne kose, sedeo je zamišljen u fotelji od somota i kroz blago odškrinut prozor posmatrao svet koji je istovremeno delovao poznato i tajanstveno. U
Samo prijatelji. To smo ti i ja. Samo prijatelji.To jedino mozemo biti. Ni manje ni vise od toga.Samo prijatelji mozemo biti. Tako je najbolje, za oboje.Da budemo samo prijatelji.Od sada pa zauvek.
On se diči, vremenu prkosno odoleva, svake noci kao da ne sliči na sebe-od cega oboleva? Čuvar mnogih tajni naseg jednog sveta, sja i nosi ih sa sobom u rajske odore. Nad Zemljom je prirodna rasveta što tiho gasi se pred svitanje zore. On od davnina gore postoji uvek nebu ce na isto
Hvala ti. Hvala ti za nežnost svu. Hvala ti za ovu ljubav beskrajnu.Hvala ti za sve. Za sve zagrljaje, poljupce I reci utehe.Za sve nezaboravne momente. Uvek ću ti biti zahvalna.Za svaki I najmanji znak pažnje.Hvala ti što postojiš.Hvala ti za sve.
Nisam znala šta se to tačno samnom dešava. Uvek kada bih ga srela počela bih da crvenim i bilo bi mi mnogo vruće. Tokom razgovora sa njim uvek bih rekla nešto zbog cega bi se kasnije kajala. I ako su mi se sviđali i drugi momci, ne bi bilo isto kao sa njim. Jedini u
Čekam svitanje novog dana. Budjenje proleća.Cveća i drveća. Ptica let.Topljenje snega i dečiji smeh.Radjanje nove ljubavi i radosti. Proleće čekam te da dodješ u moj kraj.Da sa sobom doneseš toplinu.Leptire šarene, vedro nebo, sunce sjajno kao zlato.Sa velikim uzbudjenjem te očekujem.Tebe proleće, mog počasnog gosta.Dočekaću te raširenih ruku i sa osmehom na licu.
Reci mi. Da li ima u tvomsrcu mesta za mene?Vremenom ćeš shvatiti date niko ne voli kao ja. Strpljivo ću čekati dane ,kada ćemo biti zajedno.Jer u pravoj ljubavi ništanije nemoguće.
