Prosla je još jedna hladna zima. Grad se napokon raščistio od prevelikog dima. U srcu još uvek jedna hladna zima boravi. Da se nikad ne zaboravi, kako smo se beskrajno voleli. Sneg je neprekidno padao u noći kad osećaj topline u nama je zavladao. Ljubav nije marila za hladnoću. Slavila je sto […]
Došla je na vrijeme. Prošla logističke prepreke i sjela vidno iznenađena ljubaznošću osoblja. Svi su bili mladi, ali nasmijani kako mladi ljudi znaju zračiti radošću. U čekaonici se bili uglavnom stariji ljudi. Ne nužno stari, ali stariji od medicinskih tehničara. Pacijenti muškog pola su bili bez pratnje i vrlo su lako ušli u razgovor sa
Kada noću ne mogu da zaspimi kad mi pred očima ceo život seva,molim se Bogu, a čini mi seda ga u poslednje vreme pored mene nema. Pitam se gde sam to pogrešio i kako dalje sada?Godine sve brže prolaze,umesto da napred idem,ja unazad padam. Sustižu me neki stari dugoviza koje i ne znam,oko mene sve
Ti si započeo cirkus, a ja ću ga završiti, no ipak moram priznati da to radim teška srca, a ako bih bila u potpunosti iskrena, voljela bih da to nikada nisam ni morala učiniti.Dosta mislim o tebi, često gledam videozapise i fotografije i ne mogu ih obrisati, jer izgledamo tako srećni, blesavi i zaljubljeni. Zaista
Danima i noćima su same reči mojih misli iz teške glave, misli tudje sreće, moje tame, jedne misli daleke, nebom plave. Ja ih drugima delim, tako ih uselim, jedino kako dušom samo umem kroz stihove svoje pesme velim sve ono što usuditi se smem. Na dnu duše nemir za sobom ostave kad na
Ne traži, ne kucaj, ne lupaj , ne vrišti, kada pronađeš zaključana vrata. Osjeti težimu suze u ocima siromaha. Voli i beskrajno ljubi smisao haosa, modra koljena i kafu. Kosu,usne i nečije oči u mraku. Otkucaje srca na radiju kao pjesmu dana. Suze , gorčinu , tugu i stotine rana prigrli uz sebe. I nebo
Ona je čudna, ali na drugačiji način. I tako stoji pred ogledalom, smijući se svom odrazu, kezeći svoje velike i bijele zube, ona zagleda sebe sa svake strane , Iz svakog ugla kao da hvata saopstvenu sijenku. Ona je bezbrižno dijete koje umire sa snom viječnom životu, jer je za njenu radost i ovaj premalo.
Zašto je opasno da djeca previše čitaju? Mogli bi naći u biblioteci opasnu literaturu. Opasnu poput knjiga o Omladinskim radnim akcijama. Mladi su “povodljivi i naivni” pa mogu povjerovati da imaju energiju i snagu da očiste snijeg. Mogli bi nasjesti na propagandi i postati besplatna radna snaga kao što su njihovi preci bili u nekadašnjem
Ми увек постојимо. Увек постојимо у етру. Дозивамо се преко планина, трчимо преко поља, правимо букете и дајемо их једни другима. Ми увек постојимо. Постојимо на земљи. Ходамо кроз дане са смехом по сивом асфалту који нас милује и даје нам наду у боље сутра. Ми увек постојимо. У води, немирно и брзо,
Nebo bez zvezda, sivo, uvijeno tmurna najezda hladnoće kojom je zavijeno. Sve je sneg, belo bez jasnog i vidljivog puta. Odavno cvece, lisce je uvelo, duša moja bez proleca luta. Ne volim duge dane ove sve jednolične i u krug, ledeni, a krik duse daleki je, topao jug. Nema glasa da ga dozove
Luda sam jer mislim da sviđam ti se . Ali istina mnogo bolnije je . Imala sam iluzije o ljubavi . Iluzije da ćemo biti srećni . Ništa se od toga neće desiti . Jer su sve to samo iluzije o ljubavi .
Svakog dana želim te videti ja , ta tvoja smeđa oka dva . Dovoljno je da me pogledaš, da osmeh meni omamiš . Noću suze gorke lijem jer pored mene nisi . Želim te , ali ti ne možeš biti moj . Sada si sa drugom a ja sa svojom tugom .
