Мораш да знаш да се плашим.Плашим се овога што осећам.И све чекам да прође, да ми време покаже да смо умишљотина.Мислим, биће лакше и избећи ћу све борбе које нас чекају.Не, не плашим се борбе,плашим се да нас не сруше оне.То би ми било страшно.Волела бих да будем јака као ти.И тешко ми је да […]
Ja nisam tvoje stado, ja nisam tvoj golub, ja nisam tvoj početak, niti kraj. Ja nisam tvoja misao, ni tvoj uzdah, ja nisam tvoja čežnja, ni tvoja želja. A šta da ti budem, pored svih drugih, da ti budem suza ili senka, da ti budem rana ili kiša. Kaži šta da budem osim dobrote i
Upoznali su se tokom studija. Brzo su postali cimeri i nadopunjavali su se međusobno. U ambiciji i ocjenama su se takmičili, pa se nekad činilo da uče samo zbog bolje ocijene od drugog. Ipak, u podstanarskoj sobi su dijelili i pomagali se. Pragmatični kakvi jesu, nisu kupovali duple knjige. I jedan drugog su podržavali, ali
Evo me, tu sam sad. U usjecima planina,U naborima kotlina, U gradu kojem se radujem. Evo me. Tu sam sad.U susretu kojem hrlim,Ljudima koje grlim,Ulici u kojoj više ne stanujem. Evo me, tu sam sad.Osjećam lica,
To sunnier days And endless nights To thirsty mornings And sweet delights. To wet streets And crumpled sheets To the life we leave behind. To strange encounters A sweet smell of hope To what I always wanted To a view aslope. To the yellow, the gold, the green And a bright sound of
Jutros u prolazu čuh žaljenje na povećanu gužvu u prevozu, kao i brzi odgovor “Dijaspora došla” kao logičan odgovor na sve probleme u kraju. Nemam klasične porodične “dijaspore”, već SAMO prijatelje koji više ne žive na Balkanu. Oni kojima porodica dolazi redovno ne priznaju moje iskustvo upravo zbog toga. Nemam prava žalbe na gužvu u
Ubija me samoća. Ubija me hladnoća ove besprekorno uređene sobice u kojoj trošim svoj život. Sve je na svom mestu, nema nijednog predmeta viška, ničega što potencijalno strči i preti da poljulja red koji sam uvela u jedini deo života nad kojim imam kontrolu. Ili sam bar izabrala da vladam samo nad prostorom svog bitisanja.
Toliko je razgovora koji se nisu dogodili, a svaki put sam ih proživela. Znaš — Mi postojimo sročeni u nekom nerešivom kodu, koji se gasi svaki put kad ruke požele nešto više. Više od onoga što imamo. Jer mi smo tama, koja pokušava da postane svetlost, begom u dubine senki. Ti si sve ono što
У утроби сата нисам пронашао време Нити у обиму точка пређени пут У језику метра стане зрно простора Док у беоњачи термометра мерим кап сунца Све сам одмеравао одокативно Али ако су такве методе мерења непоуздане Чиме ћу грешност измерити прецизно aко у срцу не пронађем урезан Kрст
Djetinjstvo Djevojčice su se igrale. Najglasnija među njima je predložila da se igraju Školice. Ostale su se odmah složile, a najtiša je samo rekla da ide da donese kredu. Brzo je donijela i počela crtati polja, ali druge djevojčice su joj uzele, jer su brže i urednije. Igra je počela i jedna djevojčica je bila
Nisam znala šta se to tačno samnom dešava. Uvek kada bih ga srela počela bih da crvenim i bilo bi mi mnogo vruće. Tokom razgovora sa njim uvek bih rekla nešto zbog cega bi se kasnije kajala. I ako su mi se sviđali i drugi momci, ne bi bilo isto kao sa njim. Jedini u
Želim da te vidim makar na tren , da ponovo osetim kako je to biti zaljubljen . Da nam se pogledi sretnu a obrazi porumene , makar na tren . Pitam se , da li i ti želiš isto da vidiš mene , makar na tren . Da osetiš kako je to biti zaljubljen .
