Primjer 1 Ušao je u glavnu jednosmjernu ulicu u pogrešnom smjeru jednu kratku dionicu, ali dovoljno da ga puno ljudi snimi i postavi na socijalne mreže uz salvu ruganja, podsmijeha i kletvi. Jedan, ako ne i više njih koji su se smijali, imao je istu situaciju kada je nekad davno putovao u manje talijansko ili […]
Пролазе, иду дани, осетим то по тежини на кожи по којој падају, и мраку што рано урани, и јутрима што се буде у свежини. Долазе, јесењи и хладнији дани да владају. Пролазе, иду дани, осетим по мирисима којих више нема и по стрепњи, која говори: ,,не иди и остани”. Долазе, јесењи, док
Neka ljubav traje Ako hoćeš ljubav da ti traje, budi tu, kroz sve dane i noći, u svitanju i zalasku sunca,u radosti i u tugi . Neka te ne udalje sitnice,ni nesporazumi koji dolaze, jer ljubav raste iz razumevanja,i hrani se strpljenjem svakoga dana. Ne daj ljubav olujama, uraganima,ni tamnim oblacima
U mojim očima je proleće. Cvetam do neslućenih visina. Ako sam biljka, zadrži me. Pomiriši me, ali me nemoj iščupati iz korena. Ne lomi mi grane. Zastani i divi se mojoj lepoti. Umem i ja da podignem glavu. Umem i ja da sanjarim ka suncu. Pokazaću ti boje koje hipnotišu. Pazi, umem da budem i
Dominiraju mišljenja da je škola neprilagođena današnjoj djeci, da je nastavno osoblje nestručno, udžbenici loši, a obaveze i torbe djece preteški. Teške su i obaveze roditelja, koje im učitelji(ce) i nastavnici zadaju. Nemam školske djece, pa prihvatam mišljenje roditelja. Ipak, ima nešto što me buni. U prvim razredima, djeca spremaju pjesme, recitacije i priredbe povodom
Železničke stanice su uvek bile mesta sastanaka i rastanaka. Mesta koja su pamtila velike ljubavi, jake zagrljaje. Mesta koja su uvek bila ispunjena raznim emocijama kao što su sreća, radost, nestrpljenje. Stojiš na peronu i čekaš taj jaki zvuk, čekaš da vidiš tu veliku i gordu mašinu, čekaš da stane. Pa onda među mnogo ljudi
Убиј ме, можда ћу поново оживети- као цвет што се отвори и пробуди на први додир Сунца и кап воде. Убиј ме, да научим да срећа не тражи ништа заузврат. Убиј ме, да осетим да сам је изгубио, да сам је имао, иако никад није била избор. Зато убиј ме, да бих
Сваки дан борба је, јер у мени нешто гони: душу у којој пролећа настоје и зиме вечне што је прогони. Сваки дан борба је, јер у мени нешто мртво жели да живи. У данима што постоје треунуци када душа тек преживи. Нећу дане који брзо пролазе, ни чекати не желим више. Хоћу да
Мисли моје, што сте моје? Ви, тешке сте и потопљене, као камен спотицања, на самом дну утопљене, у реку брзог протицања. Ви, стварате вртлоге брзог отицања, у реку, са дна муљ, песак и брлоге који круже низ њу и теку. Ви, чист сте извор боли бистре воде, бескрај плаве, сузне очи по лицу
Što bih ja Što bih ja da mi tebe nije, Da odsustvo tvoje me ne boli Kao priljub vatre na vrat goli Kao bič što kožu reže, bije? Što bih ja da te ne snujem, Da ne drhtim kad te čujem, I da suzom tebe ne ispirem, Da tvojoj laži se ne opirem?
Daj mi jedan dobar razlog da odem. I otići ću. Put tvog srca zaobići ću. Ali razloga nema. Ti si žena posebna. Ti umeš mirna luka srcu da budeš. Sada znam, to si bila ti. U snovima svojim sretao sam te često, tražio sebi sigurno mesto. Mesto gde ću biti ono što
Ja nisam iz ovog vremena. Ovde je telefon sredstvo govora i čudna je svaka promena. Grad je ovde pun korova. Izgubila sam se i tražim put kući. O svakom koraku vodim računa. Ovde sam stranac i lako može doći do obracuna. Znate, knjige su ovde podmetač. Ovde ne znaju šta je poezija. Sat
