Svaki tvoj dodir na koži ostaje vekovima I tada svaki nemir Putuje daleko, s’ brodovima. Reči se pretvaraju u pesme Koje najveći pesnici stvaraju. Danas ni onaj najhrabriji to ne sme. Veruješ da neko gore stoji uz nas. Zna naše snove i čuje naš glas. Sazvezdje na nebu iznad nas osvetliće put. […]
U ovoj prici nema kraja. Samo staza koja vodi do beskraja. I sve u njoj bila je magija. Sanjala je more, osmehe. Plime i oseke. Mislila da tamo, sve će biti bolje. Želela je njega, bio je sve sto joj treba. Voleo je nju, i tiho bi joj pricao, da je ona dar
Vreme prolazi. Sećanje ne odlazi. Čovek u belom govori kako život čine porazi. Neko lepše mesto spremno je za tebe. Gde nema zla ni sumnje u sebe. Tamo se nećeš mučiti već od Boga učiti. Rastanci su bolni. Misliš da je kraj… Istina je suprotna čeka ih Raj. Privremeni rastanak postaće
Gde su glave odlutale, na mesto gde bi istinu prećutale? Lakše je većini se prikloniti nego svojim putem hoditi. Gde je ljudskost nestala? Vesela pesma odavno je prestala. Priroda je tužna, toliko nam daje a nije dužna. Drveće, cveće, ptice… I dalje postoje Ali mi imamo tehnološke zastoje. Danas postojimo, sutra možda
Ko bi rekao da pertle nose neko dublje značenje… Meni su tog dana pomutile pamćenje. Verujem u sudbinu, da dve duše jedna drugu pronalaze Ispod mesta gde se sazvežđa nalaze. Započinju svoju pustolovinu. Pronalaze sebi večnu domovinu. U tihoj noći mislila sam… Nećeš moći da me voliš. Ti nemaš hrabrosti da se boriš.
Ljubav je bol, beskrajan hol. Slika bez lika, pesma bez stiha. Čovek bez dela, rasparanog odela. Ljubav te boli, neće da moli. Iza ćoška sprema nova razočarenja. Do ludila dovodi, misli ti sprovodi do nečeg što se retko dogodi. Ljubav je rana, i zarasta sama. Ume da boli, a tada čovek još više
Zastani, Osvrni se oko sebe I čovek ostani. Ne dozvoli da oblikuju te oni, Tada ružan san počinje da progoni. Velike snove sni, Ali znaj, oni će biti zavidni. Zastani, Ne pričaj nikom o snovima svojim žele da ih sruše pred očima tvojim. Opasno je danas dok u glavi ne stasaš. Ako nisi s’
Stvari su spakovane. Još jednom čvrsto grlim baku. Odavde smo nekada gledale pojavu duge. Zapocinjem rat sa osećajem tuge. Koferi čekaju. Znam, Moram da krenem. Tamo negde čeka me svet. A sada najradije propustila bih let. Milujem Lesi možda još ovaj put. Rekli su da neće još dugo, sprema se na dalek put.
Postaćemo jednom bolji ljudi. Neće biti ko da nam sudi. Nosićemo jeftinu odeću, raditi stvari koje nas pokreću Da budemo bolji ljudi. Jednom ćemo reći hvala, iako je soba mala. Shvatićemo tada Da nista vise ne treba nam sada. Stotinu osmeha Jednom će lice krasiti I od gordosti svi će se spasiti.
Molimo vas da se sjetite slijedećeg prije nego što krenete određivati kazne za djecu: – za “kampanjsko učenje” koliko ste puta proglasili svoje “stizanje deadlinine-a u zadnji čas vlastitom snalažljivosti i sposobnosti”; – za “neopravdane časove” koliko puta ste “opravdano zakasnili na posao”; – za izgovor “ne voli me profesor” objasnili nešto kao “težak klijent,
Какви су ово дани? Док Земље тло пуца као кора и утапа сваку наду — да не може се победити зло и осванути правда као нова зора. Нови дани, нова зора нек донесу крај злу — јер крај доћи мора и правда жедном тлу. Нека дођу бољи дани у којима се, заједно, роје,
Stisnuta između prstiju poput cigarete uvlačiš se u moja pluća pod moju kožu gutam tvoj otrov ne znajući da on mene guta pepeo na vetru vetar tinja kroz kosti preplanula tkiva i tvoj trag na njima udišem te poslednji put
