Devedeset i devete u proleće NATO bomba pada pravo u miljakovačku šumu, na kasarnu, u neposrednoj blizini prvog stana mojih roditelja. Eksplozija odjekuje kilometrima, a od udara pucaju stakla na prozorskim oknima moje spavaće sobe. Sve se razbija u paramparčad i delići stakla i razbijene dečije mašte se zarivaju pravo u jastuk mog kreveta. Srećom, te […]
Prvo što je Natalija uradila tog jutra je ravnomerno nanošenje korejske maske od crnih algi na svoje lice. Kao mala imala je problematičnu kožu i, uprkos svim nadama da će se njena koža iščistiti, stvar je ostala ista i u njenoj trideset i drugoj. Ne bi se uopšte bunila kada bi tog jutra crne alge kao
Ponekad imam utisak da čitavog života stojim u jednom mestu, dok svet oko mene bruji, svira, šljašti i okreće se. Okreće se i nikada neće prestati, a ni najmanje ne mari za moj stav ili učešće u njemu. Od svega toga čoveku ume da se zavrti u glavi i da mu se povraća, kao na
Sinoć krenuo kući zagrejan nosio osminu sa sirom u levoj zbirku Mike u desnoj Besedismo o poeziji Plavom čuperku i kako nešto teži poput kocke šećera zamisli 21 gram A šta to tačno beše ne znam Isprekidanim linijama što katastarski dele drum poput avlije jedan prizor je jecao Raskrsnica zaliči na ušće semafor na lučki
Pala sam na tebe. Ti si me primio u svoje naručje. Dozvolila sam sebi da se osećam voljeno i bezbedno u tvom zagrljaju ali moje anksiozno srce se i dalje plaši da ćeš se predomisliti, ispustiti me kad se najmanje nadam i pustiti ga da se slomi.
Gospođa zvana, NovaPolicaZaKnjige, danas je se udostojila počastiti me svojim prisustvom, u mom domu. Gledam je na vratima i mislim se, „Pa dobro bre sestro slatka, gde si ti do sada?” „Ah draga moja, krenula sam ja na vreme ali mi put preseče neki cipelar, pa tako ja zaluta sa njim, pomažući mu da napuni
Mladi gorani Izvinjavam se za pokradene cvetne pašnjake i šumice migrirane u pesme Uskoro će aterirati jesen Kolektivno svi na neplaćeno i čim istrunu poslednje dunje ostaće šipak da se bere Zemlja ode na globalno zagrevanje u poslednoj četvrtini da napravi razliku Zbog dece Neću biti mutav kao gavran sa komadom sira u kljunu Sviknut
Đavo je tu, dolazi po svoje. Osećam vatru njegovog pakla iz pogleda kojim me preseca. Konačno, došlo je vreme, odahnem sa olakšanjem, jer nema više skrivanja, nema laži, nema obmane. Postoji samo izdaja, a izdajnik sam ja! Od izdajnika sam nastao, u izdajnika se pretvorio, od svoje krvi pobeći ne možeš! Što više bežiš, to
Dečko ima 28 godina. Dečko ima vetar u kosi. Dečko ima plavu torbu oko struka. Dečko ima i ime. Ipak, dečka niko ne zove imenom jer njegovo ime nije od značaja. Oni imaju imena, dečko ih sada već dobro zna jer ih služi već neko vreme. Dečko radi od 7 do 7. Tako je birao.
Zdravica Bila je to još jedna od onih hladnih, ratnih slobodno mogu reći gladnih zima. Zašto Bog uvek ugodi, da kada naiđe jedno zlo, pod ruku mu doda još nekoliko nikada mi nije bilo jasno. Škripa snega pod nogama, naleti oštre košave i debeo led na površini reke nisu hteli da popuste iako je već
Umem da sam hladan, umem da sam vreo. Umem da budem i ono što nisam hteo. To je neretko do drugih i do onih u meni. I ko ih jebe sve ponekad! I to mora. Oprostićeš mi što opsujem i ljubim te istim usnama. Ti umeš da se lepo ljubiš i da baš lepo rukom
Možda i imamo sličan ugao kamere na ovaj svet. I pre prve klape koja je pala, prstom smo dodirnili mesto fokusa. Ne živimo u konceptu, živimo u procepu sopstvenih trauma i unapred naučenih igara i uloga podobnih za javno prikazivanje. Osmeh se još jedino prožima kao iskren reper na trgu našeg nesvesnog i kao kakav
