Na krilima vetra sam . Krilima koja me nose svuda . Nose me tamo gde moje srce želi . Do mirnih sela i užrbanih gradova . Nose me do zemlje snova . Na krilima vetra moja osećanja će letiti tebi . Doleteće i ptice da ti šalju moje pozdrave . Na krilima vetra sam .
Ljubavi moja , srce skače od sreće , kada sam kraj tebe . Iako nebo tužno je , ja sam srećna svaki put kad te ugledam. Sunce se smeši . Večno greje nas . Duga šarena krasi plavo nebo . Tvoj pogled mi govori sve . Pozdravljam novi dan . Imali išta lepše
Треба живети, осмехом појити дан и кад најслађи није сан. Треба живети, песмом надјачати зло, шетњом уздрмати земље тло. Треба живети, не губити наду која ће доћи, победити зло које нестаће и проћи. Треба живети, тешко је угледати кроз мрак, пронаћи светлост Сунца зрак. Треба живети, добротом свет испунити, љубављу срца
Kada bih pesmom mogla da doprem do srca tvog , možda ne bi toliko zla bilo. Možda bi smo se razumeli . Pruži ruku prijateljstva za bolje dane. Posle noći , jutro mora da svane .
Nedostižan . Tako si nedostižan mojim rukama , koje žele da te zagrle . Nedostižan mojim očima koje žele da se sretnu sa tvojim . Nedostižan mojim usnama koje žele da te poljube . Nedostižan , o tako si nedostižan . Za mene .
Muče me razni snovi . Snovi o tebi . Snovi o nama . Nema pomoći u ovoj tamnoj noći . Ljubav je slatka muka . Sanjam tebe kraj sebe . U toplom zagrljaju . Sanjam tvoje usne koje ljube moje . Sanjam kako mi šapućeš ” Volim te ” Ali snovi će ostati
Čuješ li moj glas kako te doziva ? Želim da ti kažem kako se osećam . Koliko mi značiš . Koliko volim tvoj topao pogled , sjajan osmeh , mio glas . Sve to me opčinjava . Hipnotisana . Ova ljubav predivna je tako bolna . Tako čarobna . Osećaj sreće i topline ne
Ding , ding , dong , čuju se zvona . Tap, tap, tap, pada sneg . Hi , hi , hi , smeju se deca jer dolazi Božić . Sijaju , sijaju , ukrasi na jelci zelenoj . Mirišu , mirišu , topli kolači sa cimetom . Čarolija ne prestaje , magija ne
U jednom momentu si pored mene , a u drugom si među zvezdama. Sećaš li se svih onih trenutka koje smo proveli zajedno ? Trenutaka koji se neće vratiti . Ali znaj da te neću zaboraviti . Uvek ću te se rado sećati ma koliko god da boli . Uvek ću te voleti .
Daj mi to zrno svežineiz svog daha,pogled oka koji oživljava.Kad tvoju ruku ispustim,uvek se izgubim.Mrzim što je tako.Moj izvor života je i tvoj.Pa zašto smo ondaoboje ispijenikad smo u raskoraku?Zašto smo iskričavisamo dok zgrčeni u ljubavnom klinčubulaznimo o večnosti?Istina je da potpuni smoi kad smo razdvojeni.Istina je i da smo vazdarastrzani čežnjomi ćutljivim kajanjem.Kristali iznikli
O pitanju jednom razmišljam vazdan : Kakav si to, od čega si satkan? Elastin nisi, ne umeš da stežeš, Nekad ko vuna, na golo režeš. Ni blizu svili, odveć je fina, Jedino što ne pristaješ svima. Ni kašmir nisi, on je prenežan, Više ko somot, čvrst i težak. Najviše me na pamuk podsećaš, Pokrete moje
Ходао сам синоћ улицама града који сам волео, Треперило је срце моје од бола које ми је донео. Да бих лепше путовао, лебдим као песма, Видим светлуцаве мраве испод мрачних небеса. Што ме више стеже, то летим све више, Хладно постаје за мене, све теже дишем. Где год да одлетим у ноћи где ми
