Na obodu galaksije – ja, zvezda koja umire, crna rupa, ništavilo koje guta sve oko sebe. Ja, koji sam rasipao energiju zračeći blještavom svetlošću, iz mene sada samo tama izvire. I svaki svetla zrak ja pretvaram u senu. Kružeći prostorom ja ubijam svetlost, i njome se hranim. Ja iz vas crpim snagu koju sam izgubio, […]
Osvanuo je divan sunčan dan. Dino i Lino su se kao i obično posle doručka spremali za školu kad se u maminoj i tatinoj sobi začuo neobičan zvuk. Mama je odmah otrčala u sobu, a zatim se vratila i uzbuđeno saopštila: „Deco, izgleda da je danas poseban dan. Nešto čudno se dešava sa jajetom vaše
A u meni tuge ima Da napojim sve gladne ovog sveta. A u meni još topline postoji Da bih mogla vrhove planina otopiti. Pa se pitam što dah moj Na vratu svom niko neće I što niko ne želi Baš mene da voli, Da me ima, Da me čuva i štiti Od vukova što prikradaju
Vetar se poigrava plavim morem, Ono igra u njegovom ritmu. Čujem imaš drugu,voliš je. Uzburkava se, Talasi se lome U delove moga srca. I moje telo pluta, Ne nazire se ništa sem pučine. Plavetnilo oko mene A kažu da je crvena Boja ljubavi. Možda me neki moreplovac Odveze do crvenog mora. Egejsko je toplo, Talasi
Imala je neku egzotičnu lepotu kao da je rođena u nekoj od zemalja koje skoro pa da ne postoje obilje kose pucketave od elektriciteta miris napuštene obale pamtim je po kaljavim stopalima kojima je gacala pustim ulicama Makonda u doba velikih kiša sa kojih je ponela miris napuštene obale
Mogu li suze da se prodaju I ove noći u kojima Mi ne želimo biti mi? Evo prodajem suze, Svaku suzu za dinar jedan A ako neko ima para Neka ih kupi. I noći, svaku noć Prodajem za dinara dva, A ako neko želi Neka i njih kupi. Ali ne prodajem srce, Ono vrednost nema
Kako je divno Kad ti i tvoj tata imate lepo detinjstvo I to u isto vreme Pa ti on bude najbolji drug Pa možeš da ga pitaš Je l se sećaš ono Kad smo ti i ja bili mali Pa igramo slovo po slovo Pa smo zajedno učili da pišemo i čitamo Ja po prvi
Po prvi put video je kako izgleda njegov grad u trenutku kada ga obgrli tama, a hladan vetar je jedino što dopire do tela i zavlači se, čini se, do kostiju. Koračao je poznaitm ulicama. Uprkos tome, sve mu je izgledalo nepoznato i novo. Po ko zna koji put pogledao je svog saputnika. Pogledao ga
Zaboravljaš datume, imena, događaje. Brojeve telefona, ma nikad se nisi ni trudio da ih zapamtiš. Uzaludan je to posao. Zaboravljaš melodiju svoje omiljene pesme, nazive ulica i njihove brojeve sakrivene iza nespretnog oluka. Zaboravljaš boju glasa onih koje više nema. Zaboravljaš pojedina lica ljudi koje često ne srećeš. A dešava se, da ti se najednom
1. poglavlje Sve da je iz oka ispalo… Ostalo je samo još jedno pitanje koje drma čovečanstvo; Jesu li muškarci i žene prijatelji? Prošao je pored mene. Gledali smo se direktno u oči. Ja sam grizla pomalo usnu, pomalo hemijsku… Nervoza me je obuzimala kad god bih razmišljala o njemu… O svemu ovome. Kažiprstom sam
Krenuti u hitri beg Glavom bez obzira Ako bi to učinio begunac raspisali bi raskošnu poternicu Raspalili reflektore na voštanim stubovima I ukopali pete u zemlju Plakatirali ime i prezime i datumirali svršetak Iznenada bi se usta pokrivila kao iznemoglo bagrenje pod naporom suša I nevernici počeli da veruju Skliznula bi bar jedna sitna kap
Nosim tvoje praznine u notnom sistemu straha. Po njima dani dobijaju ime. Ti si onaj iz stvarnosti koja drugima ništa ne znači. Baš ništa. Kroz krvoprolivena srca, tugujem ljude i njihove linije koje na sebi oživljavaju note. A ti si opet onaj koji uzdiže pepeo iz svake ukaljane čestice smrti. Kao leptir kroz umorno nebo.
