1. poglavlje Želela sam da osetim život van kontrole i svakog konteksta svake žile koja me vezuje za sadašnji trenutak kao mrtvak koji doziva i niko ga ne čuje u večitoj slobodi nevezivanja tamo sam našla svoj kutak slobode

Juli je i borim se sa vetrenjačamabiram posao kao slamku u plastu senasve je na dodir toplo a tako dalekodubok uzdah me budi iz snaiz osećaja i očajasve miriše na blizinu krajakakav je osećaj imati?i spokoj i smiraj i sveo čemu sanjaškada bi se san javio jednomja bih bila kralja sve se čini vekovima dalekoiako

baš onaj put svilenkast i žut te čeka jer nema toga leka koji će poteći kao reka i reći ti od pamtiveka koje su to more koje muče sve stvorove oh negde te čeka ta zbrka izdaleka kada sve godine veka spojiš u jednu i kažeš proći će dreka i samo će lepa misao da

pronalazim sebe u sutonu zvezda u magli obećanja i sva moja gnezda nisu sama pronalazim sebe u bojama sna nebo koje cveta kao sa dna pronalazim sebe usnula i sama kažeš ja sam dama ali nemam srama da odem bez blama i od usana eh ima dana kada je tama veća od želja a osmeh

u trenu vidim sve oblike zivotai dete koje radosno pruža ruke ka menii golub koji nemilo umire i stapa se sa večnošćuu jednom trenu osećam strah eonaraspadam se na komadei ponovo sastavljambez nadea ondaipakznamda mir ne postojijer to je balans van sveg haosau koji kročiti jos uvek neću

skuti volela bih da plačem na tvojim skutima da se tresem i jecam od bola ništa ne boli kao nepromišljen udah ja sam se radjala brzo ti si me stvorila i ti ćeš me rastaviti …. volela bih da ovaj vrtlog ode tamo gde pripada u etar i nikad mi ne dozovi da posumnjam u

Hiljadu strela me udaraju u grudia pitam sezašto bi bilo drugačijebol koja traje večnost a već se gubi u sledećem dahui pitanjezašto bi bilo drugačije?osećaj bola i patnje koji traži smisaoi nalazi kroz još jedan osećaji misaozašto bi bilo drugačije?zašto bi ikada išta imalo drugačiji prizvuk  

Razmišljam o slobodi Kao da sam vekovima u njoj živela Da sam boem u starom lokalu ili femme fatale u korsetu negde na uglu a svaka žila mog postojanja kao da zna da je ovaj trenutak večnost isto kao što je bio onaj tada snaga se kotrlja kroz žile i zove da osetim taj dah

Žari ta misao sa dnaoseća se kao sutonu večnom rajujednom sam zaboravila da je telo sve što jesamumislila sam da sam neprozirni plašt beskrajnog postojanjaja imam strah za vekovea ne prepoznajem da odmahmogu proći tamo gde trebaživeti ili preživetimisao je tapitam se je li se iko pitaili svako pušta da se vitlataj trag i glaskada

izlazim na vazduhi udišem zastorkao poetasve je proždrano zracimakao da me miluje i kažeraj je blizuraj smo miudišem duboke zrake i tražim smisaonekada je lakše pitati ko smo mi?jer ko sam jakada nisam sputanakada sam sama i svojabez besabez plana? ko sam tada? ti mi nećeš dati odgovorkao zmija koja se kotrljaniz put kao da

hiljadu dana i svi staju u jedan i da li ćemo taj jedan ikada živeti do kraja pumpa grozdje pena koja se sliva ukus slatkog na mojim usnama sok od grozdja koji nije vino? jesam li ja to izmislila ili je to ovaj dan? ruke koje padaju iz krem majice kao da sam ih ja