Dani su spori Udisaji tihi Krećemo se bez znanja Duh je miran Posle ne postoji Posle je ono duboko sada Koje nemirno žubori Kroz koje sve tvori Kao veliki pisci Oslikamo pejzaž inspiracije Bez znanja Da će ove naše slike u glavi Zauvek nestati Ako im ne damo život Kroz reči materije Oslikavam smisao  Meseca

Noći besane Kao pokolj Na polju bez strašila Oh traju dugo Traže prepuštanje POVERENJE A šta je poverenje? Ovaj ambis između dva nepostojanja Zar da se žalim na ovo svoje malo postojanje Kada je jedan korak do nestanka i prestanka Čini mi se da sam celina Da sam cela i spokojna Kažu nikad nisam I

ne osećam te ne osećam da je ovo moj grad i put ova zgrada me ne udiše prostor me ne inspiriše zvuci su tupi i hladni ne dodiruje mi se ne šeta biram divljinu kao jedino trag do duše otišla bih ali se bojim da bih izgubila i one boje koje sam teško stekla svete

nedostaju mi dani kad sam znala ko sam u osami reči su bile moj najjači prizvuk nedostaju mi dani smisla i pregorevanja u večitim dilemama dani koju su odgovarali duši sad se pitam kuda i svaki uzdah je jecaj jer ja nisam više ona koja rečju osvaja

Ponekad imam osećaj da smo svi ovde došli da odigramo igru Da provozam koji krug A onda zauvek nestanemo. Ovaj se trenutak čini kao cela moja defincija i melanholija Sav značaj dajem svetu A on mi ga uporno oduzima Pitam telo Hej Šta mi je potrebno sada Ako nema odgovara Znaću da sam prevazišla sve

Duša je lutalakroz vekovei eone i nalazila sve one manekoje su nas odvajale. Prišla sam ti više puta,ali nisi bio blizu. Otišla samda iskusim život bez tebe. Došla sam opet, kao ribakoja se probija kroz vodui sve njene dubine, da ti kažemda sam možda sadatvoja vila, koja će te voditiu put spoznaje i znanja. Moja

svet koji osećam čulima i misao iz davnina ovaj treset koji dotičem kao da je star eoinma i pećinski čovek se budi u meni on je ja iz prošlih vremena jezera stara puna mistike školje iz davnina misli o vodi koja se utapa u samu sebe i u nebo četinari i zelenilo samo za mene

1. poglavlje Želela sam da osetim život van kontrole i svakog konteksta svake žile koja me vezuje za sadašnji trenutak kao mrtvak koji doziva i niko ga ne čuje u večitoj slobodi nevezivanja tamo sam našla svoj kutak slobode

Juli je i borim se sa vetrenjačamabiram posao kao slamku u plastu senasve je na dodir toplo a tako dalekodubok uzdah me budi iz snaiz osećaja i očajasve miriše na blizinu krajakakav je osećaj imati?i spokoj i smiraj i sveo čemu sanjaškada bi se san javio jednomja bih bila kralja sve se čini vekovima dalekoiako

baš onaj put svilenkast i žut te čeka jer nema toga leka koji će poteći kao reka i reći ti od pamtiveka koje su to more koje muče sve stvorove oh negde te čeka ta zbrka izdaleka kada sve godine veka spojiš u jednu i kažeš proći će dreka i samo će lepa misao da

pronalazim sebe u sutonu zvezda u magli obećanja i sva moja gnezda nisu sama pronalazim sebe u bojama sna nebo koje cveta kao sa dna pronalazim sebe usnula i sama kažeš ja sam dama ali nemam srama da odem bez blama i od usana eh ima dana kada je tama veća od želja a osmeh

u trenu vidim sve oblike zivotai dete koje radosno pruža ruke ka menii golub koji nemilo umire i stapa se sa večnošćuu jednom trenu osećam strah eonaraspadam se na komadei ponovo sastavljambez nadea ondaipakznamda mir ne postojijer to je balans van sveg haosau koji kročiti jos uvek neću