Prikaza u ljudskom obliku šetala se gore-dole niz kristalne spiralne stepenice. Odelo na njemu se sijalo poput zvezdica na nebu, dok su cipele pravile škriputav zvuk kao da je gazio po mekom snegu. Pravio je oštre i elegantne pokrete; kretao brzo, a hitrost je u njegovim pokretima odavala je nervozu i nestrpljenje. „Neću stići, neću […]
Sanjala sam svoju staru kuću, onu sa teškim drvenim vratima u kojoj sam odrasla. Lep i sunčan dan nije ostavljao mesta za zle misli. Ipak, na staroj i zelenoj kapiji boje mente pojavila se, naizgled, jedna sasvim normalna osoba. Izgledala je obično sa kosom u paž frizuri neke neodređene boje, lica potpuno običnog i u garderobi koja nije isticala ništa na njenom telu: zelena majica kratkih rukava
Ispod mladog drveta jabuke, na drvenoj hoklici, sedela je starica. Lagani prolećni vetrić nanosio je jutarnju svežinu na ženino lice. Uvijena u maramu oker boje i obučena u kućnu haljinu sa belim kockicama i sa vunenim štrikanim čarapama navučenim do pola listova, izgledala je kao i sve bake. Gledala je neodređeno ispred sebe kršeći okoštene prste u krilu. Njen
Na stolu, u maloj kancelariji, u Centru za proučavanje, sistematizaciju i klasifikovanje narodne književnosti i lingvistiku, tik do prozora kroz koji je ulazio vreo letnji vazduh, razbacane po lakiranom drvetu, nalazile su se bambusove pločice. “Uništene su! Zauvek su izgubljene!”, vrištao je i zapomagao lingvista Kamil Proktaris, stežući ruke u pesnice. “Jasne instrukcije su vam
Ispod drveta lipe, na staroj drvenoj klupi sedeo je starac sede kose i guste srebrne brade. Veče je bilo prohladno, te se starac ogrnuo vunenim ogrtačem. Pored njega je svetleo fenjer; njegov mali prenosnik letnje svetlosti u prohladnoj jesenjoj noći. U ruci je držao grožđe; to voće je bilo njegov zaštitni znak, jer mu je
Na arheološkom nalazištu Jesenja palata bilo je užurbano tog prolećnog jutra. Naučnici, lingvisti, istoričari, arheolozi, a ako tome dodate i studente arheologije sa stažistima i volonterima, kao i radnike koji su kopali, čistili i odnosili šut sa nalazišta, imali biste gomilu ljudi od koje je, svaki pojedinac, svoj posao obavljao revnosno i profesionalno. Sa
Princeza prestolonaslednica je sedela u svojoj omiljenoj fotelji i spavala otvorenih očiju, dok joj je sluškinja pažljivo čitala redove iz knjige. Pripadala je dinastiji Plavih, koji su vekovima vladali Severnim Zemljama. Ime, koje ih je kroz povesne knjige pratilo, dobili su po zlatnoj boji kose koja je krasila glave svakog pripadnika Dinastije, kao i po
Zavetne trake predstavljaju dugu tradiciju kod Istočnih naroda. Deo su svakog svečanog obreda: Venčanja, proslava, pa čak i sahrana. Zavetne trake su oduvek bile obećanje na vernost, prosperitet, blagostanje. Uvek su u boji, najčešće crvenoj. Onaj koji nosi zavetnu traku oko ruke ili glave, na štapu ili, u novije vreme, i oko vrata u vidu
Paviljon je sagrađen za vreme cara Senina, 16. vekova ranije. Zamišljen je kao spomenik velike ljubavi pomenutog cara i njegove omiljene konkubine. Car, zbog ugovorenog političkog braka, nije mogao da se oženi onom koju je hteo i koju je želeo. Zato je car, iako je mogao da ima svoj harem najlepših žena, odlazio samo kod
