Kada mi nedostaje, ja tišinu u boje pretvaram.“Stvaraj, Oko!” šapuće mi kroz oblake – i ja stvaram!Rasipa se boja po platnu k’o po ulicama svetašto bi njegov skakutav korak i glas.Umesto mešanja bojeja ga crtam kako pleše i pobeđuje sve nas! Pleše paganski, visoko podignutih ruku!U krug, u krug, u krug… Potezomčetke slikam mu širok […]
Mojoj Vesni U polju Božura onaj sišto rosom poji sve.Geometrijom latica životaiscrtavaš sne. Zagrljajem i potezom četke,duše hrane tvoje ruke retke.Iskra si sjajna u tvojim potomcimaEonima unazad umivanasedefnim gorskim potocima. Planinski dah u plućimaosećaj je pored tebe sedeti.Treni takvi-kakvinikad neće bledeti!Vidim li u letu hrabrog Mišaratebe ću se, ptico, setiti! Tvojim stopama kad idem,dobrotom se
Думати, думати и само думати! Не знатно сам унапредио баћушку Лењина. Наравно да треба и учити. Стицање знања је носач надоградње. База од које се креће. Што више информација, повећан је број комбинација. Тајна лежи у примени накупљених података. Данас је васељена стационирана на мрежи. Зашто преоптерећивати капацитете? Бубање напамет закинуто је смисла. Одговори су,
Воз који касни, ускоро не долази. На перону мноштво људи, нестрпљиво чека и куди. Свако на неког чека, док време ко да стоји и не потекне смрзнута река. Учини се време ко да стоји, на који ли перон воз долази и са ког ли перона полази? Видим, један воз како брзо одлази. У ноћи како
Сваким наредним открићем, удаљавамо се од творца. Сагледавамо извесност и стрмоглављујемо у снужденост. Рај је раскућен, небеса су окупирана. Пакао се топи, испуњава га магма. Препуштени разуму, напуштамо веру. Окрећемо се идолопоклонству. Наука је популистичка религија. Садржи есенцијалне карактеристике. Нама влада Господ технологије. Овенчан у облику уређаја. Невидљива сила, што обитава у сајбер галаксији. Недокучива
Сети се, кад избрише сваки траг време. Сети се, кад сви други забораве, ти помисли на мене! На све датуме, које историја памти, како сам те волео, како си ме волела. Ти их се сети! Свих тих датума, постали су прошлост, јер запис не постоји на папиру, већ у звездама, међу којима сам ја, ти
Што ли дизајнирам списе? Када од низања стихова, ионако нема вајде. Ко ће их читати? Не постоји основ суновраћања у мој рејон? Намрчени, изопачени, одурни, брутални универзум. И ја га ескивирам, или бар покушавам. Можда бих требао да се мењам? Славим екстраваганцију, радујем иновацији, плешем заводљиво. Вабим призоре разблаженог и безобличног плезира. Пожељно је, али
Mirno selo na kraj grada, svi spavaju a ja gladan, novog uzbuđenja i želje za životom odakle da krenem sapliće me nos. Koji je izrastao od previše laži ko je kakav i ko će šta biti, nekako se samo poklopi i umrtvi se želja da se Rubikova kocka složi. Veselja nema, vlada potpuni mrak, a
Звер Псст! Чујете ли урлик? Крик чија силина урушава планине, равна брда, демолира бране, подиже мора. Претећи да нас поплави, бујица хита ка вашим срцима. Предочавате ли жустрину, региструјете ли рихтере разорних вибрација? Нису ли застрашујуће? Ојађени јецај може произвеси само некакво накарадно биће. Ја сам звер! Креатура са човечијим ликом и благим очима.
Da li da okrenem još jedan list? Ko zna koja me priča iza njega čeka Verovatno još jedan dan, običan, ist’ Teško da će biti avantura veka Možda neki junak, tajnovit i hrabar Koji godinama traži srce samo moje? Ma daj, ne zanosi se bre, mala Sedi i radi, šta će tebi
Moj najbolji drug ima plavu kosuI crne misliCele nedelje putuje do poslaAutobusom zaprljanih sedištaPod kojima napipava zalepljene žvake razuzdanih tinejdžera kakav on nikada nije bio Autobusom u kom se oseća memla i ustajali miris staraca što s dušom u nosu i s veštačkim kukovima danas možda poslednji put odlaze do pijaceMoj najbolji drug bi uvek
Знали смо да ће болети, због једне речи волети. Сваки пољубац био је рај, од страха дошао је њему крај. Због чега страх, нас спречи, да одемо без иједне изговорене речи. Не бунимо се, али ћутњом би много рекли, макар језик због те речи опекли. Боље да ништа нисмо сазнали, пре него смо се упознали,
