Обећао сам ти нешто, држим своју речУвек имам нешто додатно ти рећ’Да не буде превише прелепоНека буде да само бих се са тобом шет’o Ако ти то не буде сметалоИ планове ти ометалоДраг ми је сваки наш сусртет и радујем му се опетНекако мислим да сам са тобом проклет Мојих финих 50 кажу пази шта […]

И стварно јако мрзим када сам срећанЗнам да тај осећај није вечанИ шта је срећаКад је некоме она мања а некада већаКако тога да се сећам Причају да се проналази у разним облицимаСвако моје знање се сад овде климаМислио сам да срећу не доносе људиАли ипак, ко сам ја да судимИскрено, много лудим Пешачки прелаз,

Кроз прозоре, Сунца окупане терасе, У тамне куте собе, Задире Сунца зрак. Буде се најтиша јутра односећи мрак, Ослушкује нежна песма зоре, Птице хитро прелећу највише горе У потрази месту да се скрасе. Обасјана лица светлошћу осмеси красе, С терасе увиђам дрвеће носи златне украсе. Време наслућује хладнију климу, Далеко иза планина при мору плиму,

Nisi ona koju sam poznavala Nekih davnih, dalekih godina Nema te crne kose, ni sivila U tvojim azurno plavim očima   Nema ni drhtaja u tvom glasu Dok pričaš na jeziku nekom stranom Pa pauziraš, i napraviš grimasu I nasmešiš se sebi tako luckastoj   Ne klecaju ti noge kao nekada Krećeš se na štiklama

Ja sam ništa A osećam sve Svuda i uvek Slike se iskrivljuju od suza unutrašnjeg bola Vatre koja sve sagoreva Unutarnjeg crnog sunca koje zamrači prostor I pretvara sve boje u ništavilo Ostavljajući strah i zbunjenost u stvarnosti

Сунце плавог свода, Засењујеш је и иза себе тајиш. Губи се међу облаке на скровито место. Где се она тихо скрива? Да ли иза звезда, на Месецу или далеким неотривеним планетама. Буни се осећају тела када јој усне подрхтавају и зато криви зиму. Забрањује блискост и пољупцима да је од сад будим. Не расањује се

  Постоји једно чекањеИ лепота стрпљења дар.Сва је у жељи садржана чар,Постоји она одавде са клупе,Увиђам како сви цветови пупе.Жеља није ништа друго него чекање на петак,Како и када би дошао раније, немогућ је изузетак.Остаје кад осване недеља,Да сутра није понедељак, Она жеља у нама да су следујући дани викенд продужетак.Жеља је хтети који више

                        Jedina u srcu Bezobrazna, s osmehom skrivenim u tami, durila se,glumila je ravnodušnost, tišinom me lomila, sposobna da voli i da mrzi u isti čas, u njenom svetu pravila nema, samo strast i glas.   Naučila me da ljubav nije igra bez duše,

  Жито ниче на пољу,Зимује за наредну годину родну и бољу. Окробар је и лишће пада,Све је мање времена у дану сада. Јутра хладна и росна,Недеља је и једе се храна посна. Утихнули цвркути птица,Јесен има различита лица,Једно лице златне пути,Друго које слути,Ка зими нас упути. Много је боја,Пејзажа другачијег кроја.Јесен је стање душе,Ветар свеже