Dani su spori Udisaji tihi Krećemo se bez znanja Duh je miran Posle ne postoji Posle je ono duboko sada Koje nemirno žubori Kroz koje sve tvori Kao veliki pisci Oslikamo pejzaž inspiracije Bez znanja Da će ove naše slike u glavi Zauvek nestati Ako im ne damo život Kroz reči materije Oslikavam smisao  Meseca

Cveće  joj  pokloni  lepog  mirisa . Da  je  na  vašu  ljubav podseća . Jer  je  ljubav  poput  cveća ,  nežna  i  krhka . Mora  da  se  neguje  svakoga  dana  ,  da  ne  bi  uvenula .   

Spuštene roletne, miris vlage i tajac – na krevetu je izvaljen maljavi vodozemac. Mesecima nije prešao kućni prag, po čitav dan se izležava nag. Smežurana pišica pokoju kap štrca, ima godinu i jače kako ništa ne prca. Ne pamti ukus đuveča, paprikaša i štrudle, čulo mu otupeše salame, naresci i nudle. Dezodorans ne prska –

Šta te veže za ovaj život? Zemlja na kojoj si se rodio pustio prve korake i poderao kolena brazde koje su pravile žuljeve svakog dana i miris listova duvana mesto na kom si pustio korenje i poljupce mesto gde su rasla tvoja deca i njihova deca.   Da li je to mesto kom se vraćaš

Божићни устанак   Шта се ово људи моји догоди На празник кад се Христос роди Умјесто положајник да на вратима куца  То у брдима брат на брата пуца  Крв своју због политике лију  Душманима се они називају  На обје стране видим само наше И бјелаше и зеленаше   У устанак пошли су зеленаши Да оспоре

Imam mačku koja voli da prede, hladan fredo da pije i palačinke sa Nutelom i Plazmom da pojede. Ne luta sama komšilukom, već me poput cuke u stopu prati, iako su joj dugi nokti, posle ručka zna sudove oprati. Za negu svoje dlake kozmetiku vrhunsku koristi, kad je ne češkam po glavi – ne želi

Косметске мисли  Аутор: Никола Белоица    Шта радиш данас и у ове дане  Ево ме мислим на Високе Дечане На краља Стефана има ли мира Да ли му Арбанас ћивот дира Србе има ли ко да штити Да ли ћу воде са Дрима пити Прошетати про’ града Призрена  И отићи до Коришких стена Тамо где

Tražio sam curicu – nisam bio nimalo probirljiv. Samo sam želeo da ima cicu, guzicu i picu. Čekao sam da okači „DM“ ili „TR“, jer sam poprilično stidljiv. Pojavila se ona – alternativka debela. Teža od slona i poput aveti bela. Imala je šiške i grimiznu kosu, pentagram oko vrata i brnjicu na nosu. Sa

Voda se truje, zemlja zagađuje, čovek ne zna kad je dosta, Očito želi da se sve pretvori u prah od kog i on posta. Neistomišljeništvo se izdajom smatra, ugasiti se mora svaka revoltna vatra. Među sitnim pticama što se šarenim perjem kinđure, teško je biti orao, spreman da prevaziđe sve bure. Glasovi mučenika se guše

Pioni ginu prvi, po njima konji skaču. Dok im tela jedu crvi, majke nariču i plaču. Topovi su vatrom zasuli, a lauferi ukoso krenuli. Garežno polje gust dim prinosi, miris leševa i prah ruina nosi. Dama i kralj motre budno i žrtve boja broje hladno. Vapaj i tutnjavu ne čuju, zavere nove unapred kuju. Proći