Ми увек постојимо. Увек постојимо у етру. Дозивамо се преко планина, трчимо преко поља, правимо букете и дајемо их једни другима. Ми увек постојимо. Постојимо на земљи. Ходамо кроз дане са смехом по сивом асфалту који нас милује и даје нам наду у боље сутра. Ми увек постојимо. У води, немирно и брзо, […]
Sve što mi je u životu pripadalo Našlo me je Ili kroz prevaru Ili 6 godina kasnije Kada zamišljam Naš ponovni susret Prepustim se sudbini Da bi bilo što iskrenije Za promenu ne kalkulišem detalje Kao prepuni trg na kom bismo se zadesili Centar grada u prevremenoj penziji Ruke bi razvile novi mišić od mahanja
Tip lika Koji bi ti dao poslednju mandarinu Udelio kompliment više Iako zna da te više neće videti Te uvek život prve pregazi Krije se iza kikota Da se ne bi videlo Koliko je ljubavi izgubio Jer se u šali ne preispituje istina Dok je smeh dovoljno glasan I dok potrebe Mogu da se zadovolje
Slobodno napiši kaznu Za moj ubrzani puls Doći ce tvoje smeđe oči I potvrditi najlepši nemir Koji moje telo pamti Prepisaćeš mi čašu vina I tvoj dodir ,,Dok se bura ne smiri” Ali previše pretpostavljaš Ne znaš još da sam dramatična Previše zahtevna Pašću ti u naručje I namignuti u zamišljeni ekran Dok izvodim predstavu
Evo me, tu sam sad. U usjecima planina,U naborima kotlina, U gradu kojem se radujem. Evo me. Tu sam sad.U susretu kojem hrlim,Ljudima koje grlim,Ulici u kojoj više ne stanujem. Evo me, tu sam sad.Osjećam lica,
Ja nisam tvoje stado, ja nisam tvoj golub, ja nisam tvoj početak, niti kraj. Ja nisam tvoja misao, ni tvoj uzdah, ja nisam tvoja čežnja, ni tvoja želja. A šta da ti budem, pored svih drugih, da ti budem suza ili senka, da ti budem rana ili kiša. Kaži šta da budem osim dobrote i
To sunnier days And endless nights To thirsty mornings And sweet delights. To wet streets And crumpled sheets To the life we leave behind. To strange encounters A sweet smell of hope To what I always wanted To a view aslope. To the yellow, the gold, the green And a bright sound of
Toliko je razgovora koji se nisu dogodili, a svaki put sam ih proživela. Znaš — Mi postojimo sročeni u nekom nerešivom kodu, koji se gasi svaki put kad ruke požele nešto više. Više od onoga što imamo. Jer mi smo tama, koja pokušava da postane svetlost, begom u dubine senki. Ti si sve ono što
У утроби сата нисам пронашао време Нити у обиму точка пређени пут У језику метра стане зрно простора Док у беоњачи термометра мерим кап сунца Све сам одмеравао одокативно Али ако су такве методе мерења непоуздане Чиме ћу грешност измерити прецизно aко у срцу не пронађем урезан Kрст
Мораш да знаш да се плашим.Плашим се овога што осећам.И све чекам да прође, да ми време покаже да смо умишљотина.Мислим, биће лакше и избећи ћу све борбе које нас чекају.Не, не плашим се борбе,плашим се да нас не сруше оне.То би ми било страшно.Волела бих да будем јака као ти.И тешко ми је да
Status: Dostupan gledam kroz prozor staklo je hladno valjda je jun ponavljam sebi ‘nisi stvoren za mir’ jutros sam dostupan na šumovima tuđih želja na lažnim klikovima spasa u umornim profilima na rebrima mi cvjetaju pukotine lavanda gubi boju a nekada je bila ljubičasta na mojim remenima nose se zvijezde što sjaje samo kad puknu
Naljutila si se..Zašto?Zašto su tvoje oči upoznale suze?Zašto je srce tvoje osetilo tugu?Ja nisam tako želeo. Nesigurna si..Zato se ljutiš.Zašto postavljaš pitanja na kojane zeliš da znaš odgovor? Zaboravi.Zaboravi sve što smo imali;krenimo ispočetka.Da li si spremna da mi poklonišsvoju lepotu? Samo poveruj.Znam da ni stotine ružanisu dovoljne, alimožda će stihovi ulepšati dane;možda će pesme
