Liju oči suze boje vina tužne boli žele da speru, gorčina u tebi što stoji nemirne dane ti čini.   Teške su reči ove ne zna im se poreklo, ni zemlja rodjenja imenom tvojim ih zovem.   Kad mi te spomenu osmehom suze krijem, kao duga nakon kiše lažna sreća.   A ljudi ko ljudi […]

SARA JE BILA MALA KAO MALA JE I UMRLA Jednom ćeš pokisnuti u ponoć Na ulici ćeš biti sam sa svojim mislima Zaboravićeš u kom pravcu si krenuo Izgubićeš se u ulici istine Bićeš zarobljen u sopstvenom slepilu Zastaćeš ispod ulične svetiljke i videćeš svoje reči u obliku svetla koje peče oči Ostaćeš zbunjen gledajući

Тих година био сам облак у панталонама. Био сам Мајаковски. А нисам хтео да будем песник, понајмање твој песник, или њихов. Нисам хтео да говоре како живим и умирем због тебе или због њих, како сам умро без љубави. Не бих да греше. Ја сам љубав ж и в е о. Са тобом и са

Zašto rudarite nebu rake tražeći Boga pod suncem Vidite li da tavan prokišnjava sirćetom kao kišobran progoren cigaretom osmesi na usnama su nam kiseli Otkud vam pravo da mi sivite plavo Da bacate u kantu dečačke snove pa šta ako su nedosanjani Moji su svi od reda Pa šta ako su mali kao zrno soli

Jutro. Sunce koje izlazi daje lažnu nadu da svet i život imaju smisla. Ptice koje lete, ljudi koji idu negde imaju cilj. Cilj koji produžava život. Kretanje. Kretanje jer mora, jer treba. Koliko njih se kretalo istim ili sličnim ulicama u ovom ili prošlim vremenima. Koji i koja više ne postoje. Leže ispod zemlje. Bez

Zabluda vara da smo skovani od zvezda treptavim sjajem iznad užeglog temena. Gladna noć za večnim mrakom Šapuće uspavanku ubicama Boga. Anemični smrtnici s omčom oko grla Grebemo nebo sa ilovačom u noktima Vera u nama ne priznaje otkucaj Što sekundarom izmiče stolicu pod nogama.

I pijan čovek je simbol progresa strada na temelju apsurda porez plaćam mamurlukom od srca eksirao sam zvezde noći na iskap do prebijene pare jutros prelistavam obećano krvavih očiju da ne razbijem smisao o pločnik Jer da se to desilo kako bih gospodi sto altruizam ne priznaje osvanuo kao loše pročitan naslov na čestite oči

Pljujem ja pomalo na vaše ordenje, titule i nakićene kupljene diplome. Epolete nanizane o slegnuta ramena. Medalje gvozdene o vrat obešene koje vijore poput grana tužnih vrba u kasnu jesen. Na uramljena priznanja datumiranim pečatima pripijenim uz zid kao jeftino roblje. Na zahvalnice, nezahvalih klovnova za nedela. Priznajem! Ja sam prvi pomirio dve obale sujete

Duša je samo međa između ovog i onog sveta na kojoj pokušavam da naslikam autoportret Dim cigarete je tu, ne da prekrije, već da pojednostavi okolinu Da bih mogla da tragam Znakovni jezik je tu, ne da bih govorila, Već da bi ruke dobile prostor potreban rečima Pesmi treba oduzeti sve što ne govori o

Kada prodješ pored prosjaka, ako si posramljen, još jedan deo čoveka u tebi je ostavljen. Ako si ostavljen, na ostavci, za otpatke, možda, imaš vrline koje nisu sad prihvatljive. Ako si pak predugo, ostavljen, na ostavci, tupo srce može da se naoštri na olovci. Od olovke ostavi, ostatke u ostavci, pa pronadji svoje srce, ako

Jedem bananu kupljena u Lidlu. 69 dinara/kilo. Na banane pišaju crnci. Crnci koji ih tovare u brod, kojim putuju ko zna odakle do ko zna gde pa do Lidla. Na banane pišaju crnci. Reko mi Marko. To Marku reko neki njegov komšija – kamiondžija koji je to čuo, pa je sa godinama to što je

Noć puzi kroz durofilin Kroz mene na krevetu tri sata sede kao tri godine Vetar zviždi kroz tavan, vazduh zviždi kroz pluća Slabost poseduje misli i telo Sjedinjenje gušenja. Mrak siluje bunilo, bunilo nežno ljubi oči, oči proždiru plafon. Slavim zavisnost od amputacije na živo. Disanje prekida ovu lepotu ljubavi. … Kiša… nadjačava disanje …